Crni Bor 50 cm

700 RSD

Pinus Nigra

  • brzorastući četinar, dostiže visinu do 20m;
  • boja iglica/četina je tamno zelena dužine 10-15 cm;
  • ima jajastu krošnju u početku, a kasnije prelazi u piramidalnu;
  • kora je masivna, tamno-sive boje, starija kora puca;
  • dobro uspeva na svim tipovima zemljišta;
  • ne zahteva orezivanje, ali ga dobro podnosi;
  • u ponudi sadnice visine 50-tak cm u saksiji;

Cene su za prodaju u rasadniku, dostava kurirskom službom se dodatno naplaćuje!

  • 8 na zalihama

161-1

,

, ,

Opis

Crni bor, poznat i kao austrijski bor, Pinus nigra, jedna je od vrsta borova koji nastanjuju široko područje Južne Evrope, od Iberijskog poluostrva, pa sve do istočnih krajeva Mediterana, preko Korzike i Kipra, severozapadnih delova Afrike, pa sve do Turske i Krima.

Crni bor je rasprostranjen i kod nas, a za njega su vezana interesantna verovanja.

Poreklo i osnovne karakteristike

Crni bor nastanjuje pojas mediteranske klime, sa sušnim letima i kišovitim zimama.

Najveći deo raste u Turskoj, a može se pronaći u višim područjima južnog dela Apeninskog poluostrva, na Siciliji, kao i u Maroku i Alžiru.

Raste na mestima od nivoa mora, pa do veće nadmorske visine, do 2000 metara.

Naturalizovan je i u Sjedinjenim Državama, uglavnom u južnim delovima, gde raste u lokalna populacija borova.

Na Mediteranu i u Maloj Aziji postoji više vrsta koje se često povezuju sa crnim borom, poput Pančićeve omorike kod nas, nekih vrsta kedrova i pojedinih drugih četinarskih vrsta. Na Novom Zelandu, gde se takođe može naći, smatra se invazivnom vrstom.

Crni bor je visoki četinar koji može dostići visinu i do preko pedeset metara, a njegovo stablo može biti širine između šest i dvanaest metara, kod starijih primeraka.

Kora crnog bora je sivkasta ili žućkasto-smeđa, sa karakterističnim raspuklinama i listanjem površinskog sloja. Pukotine se produbljuju kako biljka stari.

Listovi crnog bora su prepoznatljive iglice, čija debljina i savitljivost zavise od regije u kojoj raste; primerci iz zapadnih krajeva imaju nešto savitljivije iglice.

Kao i druge slične vrste, crni bor rađa šišarke, obično dužine do desetak santimetara. Šišarke ove vrste formirane su od ovalnih ljuski.

Nezrele šišarke su zelene, a sa zrenjem postaju žućkaste ili sivkaste.

U njima se nalaze tamne semenke, koje se prenose pomoću vetra, kada se šišarke otvore, što se dešava u periodu između meseca decembra i aprila.

Ovo lepo drvo raste prilično brzo, i do sedamdeset santimetara tokom godine.

Obično je forma borove krošnje kupasta, ali sa godinama postaje nepravilnijeg oblika.

Možemo reći da je crni bor dugovečno stablo, budući da postoje primerci stariji od pola milenijuma.

Jedan dugovečni crni bor vezuje se i za naše narodno predanje, o čemu ćemo kratko govoriti u nastavku.

Crni bor ima široku primenu, između ostalog i kao ukrasno stablo.

Taksonomija crnog bora je ponešto složena, budući da je ova vrsta podeljena na dve podvrste, koje obuhvataju sopstvene varijetete.

Razlike su regionalne i vezuju se za područja sa kojih određeni tipovi crnog bora potiču.

Dve podvrste crnog bora su Pinus nigra nigra i Pinus nigra salzmanii, svaka od ovih sa po nekoliko varijeteta.

Zanimljivosti i ostale osobine

Crni bor se koristi kao drvna građa, a po svojoj prirodi i sličan belom boru, Pinus sylvestris, i crvenom boru, Pinus resinosa.

Doduše, njegov brz rast čini građu crnog bora nešto mekšom.

Upotrebljava se za gradnju, za proizvodnju papira i kao gorivo. Uzgaja se i kao dekorativno stablo u parkovima i vrtovima ili kao ulično stablo u gradovima.

Zanimljivo je da se crnom boru pripisuju lekovita svojstva i da je ovo drvo poznato u narodnoj medicini.

U Turskoj se određene podvrste crnog bora upotrebljavaju na različite načine.

Između ostalog, proizvodi od crnog bora se koriste za tretiranje akni i sličnih problema.

Takođe, smatra se i lekom protiv prehlade i drugih virusnih oboljenja.

Preparati od crnog bora se koriste i kao oralni antiseptik, imaju primenu u lečenju i nezi kože, a posebno su dobri za ublažavanje tegoba suve kože preko zime.

Materijal od crnog bora se upotrebljava i za izgradnju drvenih krovova. Bor ima i posebno mesto u našoj narodnoj tradiciji, u kojoj su određena stabla veoma poštovana.

Crni bor je drvo koje naš narod veoma ceni. Posebno su poštovana ona stabla koja su sađena na važnim mestima ili ukoliko ih je posadila neka značajna osoba.

Sa tim u vezi, svakako treba pomenuti crni bor iz Nerodimlja, za koji se verovalo da ga je posadio sam car Dušan. Ovaj kraj je bio sedište i prebivalište naših vladara iz loze Nemanjića.

Tamo su podizane mnoge vladarske palate, kao i crkve i manastiri. Svakako jedno od vrlo važnih zdanja, o čijoj veličanstvenosti danas svedoče tek ostaci jeste bila crkva Svetih Arhangela iz četrnaestog veka.

Kaže se da tom svetom hramu nije bilo niti jednog drugog ravnog po njegovoj lepoti i značaju.

Jedno predanje iz ovog kraja govori i o crnom boru, koji se nekada nalazio u porti ove crkve i o kome svedoče naši sunarodnici iz ove oblasti.

Crni bor, koji je nažalost posečen i spaljen tokom strašnih dešavanja koja su u savremenoj istoriji zadesila ovaj kraj, prema predanju lokalnog stanovništva posadio je jedan od naših najvećih vladara, Stefan Uroš IV Dušan.

Ovo znamenito drvo uništeno je verovatno upravo zbog izuzetne istorijske važnosti, simbolike i moći koje mu je naš narod pridavao, što je pojava koju mnogo puta možemo sresti u istoriji našeg, ali i drugih naroda. No, sećanje na Dušanov crni bor je opstalo.

Nega i održavanje

Crni bor je jedan od omiljenih četinara za gradske pejzaže i kao takvog ga srećemo i u našim urbanim sredinama.

Ovo stablo je prilično izdržljivo i može da se prilagodi različitim uslovima. Dobro podnosi gradsko zagađenje vazduha i slične probleme, što ga čini izuzetno popularnim upravo za ovaj način gajenja.

Ovo drvo je komercijalno najvažniji autohtoni četinar u južnim delovima Evrope, zbog dobre građe, bogatstva smolom i lakoće obrade.

Koristi se i za izradu parketa i nameštaja. Sadnja, nega i održavanje crnog bora podrazumevaju praćenje osnovnih koraka. Kao i kod drugih biljaka, važno je obezbediti mu valjane uslove.

Uopšteno govoreći, zahtevi evropskog crnog bora se u osnovi ne razlikuju od onih karakterističnih za ostale borove. Borovi vole puno sunca i bogato, a dobro drenirano zemljište.

Mogu se saditi i u saksijama. Da bismo nasad borova održavali zdravim, treba da obratimo pažnju na njegove potrebe i uslove u kojima stablo sadimo.

Za borove, pa tako i crni bor, važno je da dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti, ali je minimum i samo četiri sata dnevno. Generalno, bor preferira puno osvetljenje, mada uspeva i u polusenci.

Vrlo je prilagodljiv na razne zemljišne uslove, pa čak i one tipove zemljišta koji se smatraju problematičnim, poput glinastog ili peskovitog tla.

Ključna stavka vezana za zemljišta ista je za većinu biljnih vrsta koje ljudi namenski sade i uzgajaju, a to je dobra drenaža.

Crni bor voli bogato i vlažno zemljište, koje nije natopljeno, a ova vrsta bolje podnosi alkalna zemljište, u poređenju sa nekim drugim borovima. Crni bor izuzetno dobro podnosi hladnoću.

Ne pogoduju mu topli i vlažni uslovi, koji povećavaju rizik od bolesti i pojave štetočina. Podložen je gljivicama koje mogu naneti velika oštećenja i uništiti drvo.

Naravno, borove treba pravilno posaditi, zalivati, đubriti ako je potrebno. Crnom boru prihrana nije neophodna, ali je dobro koristiti malč, kako bi zemlja ostala vlažna i hladna.

Sadnja borova

Za sadnju borova je najbolje koristiti sadnice, starosti od nekoliko godina, kod kojih je korenski sistem razvijen, u busenu.

Kod mladih biljaka može doći do rizika odumiranja korena, ako su izloženi spoljnom okruženju samo petnaestak minuta.

Najbolji period za sadnju borova je rana jesen ili proleće, od aprila do maja.

Pre nego što izvadite bor iz posude iz rasadnika da biste ga posadili na otvorenom, preporučuje se da ona odstoji u vodi, oko tri sata.

Za sadnju bora odredite prigodnu lokaciju. Već smo pomenuli, borovima pogoduje dosta sunca, ali nije neophodno. Sve zavisi od toga gde i u koje konkretne svrhe sadite ovo stablo.

Borovi se često sade i drvoredima, kada je reč o zelenom ukrašavanju gradskih područja. Treba voditi računa o tome kakav je sastav zemljišta gde ćete posaditi bor, mada je on dosta prilagodljiv.

Važno je da mu obezbedite dobru drenažu, posebno ako je tle teško. To se postiže postavljanjem drenažnog sloja na dno rupe za sadnju.

Sloj drobljene cigle i pesak dobra su preporuka. Treba nasuti oko dvadesetak santimetara ovog materijala. Što se same zemlje tiče, može se rasteretiti kombinovanjem sa peskom; konkretne smernice zavise od mesta sadnje.

Sama rupa za sadnicu treba da bude duboka oko jedan metar. Deo mešavine zemljišta sipajte preko drenažnog sloja.

Budite pažljivi prilikom vađenja sadnice iz posude iz rasadnika, tako da ne oštetite koren, odnosno korensku loptu sa zemljom. Ovo važi za sadnju bilo koje vrste stabla koje nameravate da uzgajate.

Oštećenje korena može da omete primanje biljke i dalji razvoj. Postavite sadnicu u rupu, pridržavajte je rukom u uspravnom položaju i dodajte preostalu zemlju.

Prilikom dodavanja preostale zemlje, učvršćujte je pri svakom sipanju, ne previše jako, ali je ne ostavljajte ni sasvim rastresitom. Pošto ste završili dodavanje zemlje, sadnicu treba obilno zaliti.

Oko mesta sadnje možete formirati i obod od ostatka zemlje. Na taj način, oko stabla pravite neku vrstu bazenčića, tako da voda ne bi sasvim lako oticala.

Ako ste preduzeli sve potrebne mere za dreniranje zemljišta, ovaj pomoćni obod će lepo funkcionisati, zemlja će biti dovoljno vlažna, ali ne natopljena.

Previše vode ne prija većini pejzažnih i ukrasnih biljaka, pa tako ni crnom boru. Pošto ste posadili i zalili stablo, zemlja će se slegnuti.

Korenski vrat treba da se nađe u nivou tla, ako ste sve obavili kako treba.

U slučaju veće i starije sadnice, trebalo bi da ovaj deo bude oko desetak santimetara nad tlom.

U slučaju da sadite nasad borova, odnosno sadite ih u redovima ili ih na neki drugi način grupišete, vodite računa o udaljenosti među stablima.

Ovo je važno, zato da bi svako pojedinačno drvo imalo dovoljno prostora da se pravilno razvija i raste.

Kod visokih vrsta borova, razmak treba da bude velik, bar oko četiri metra.

Niže vrste ne potrebuju ovoliku udaljenost, već metar i po može biti u redu.

Zalivanje crnog bora

Potreba bora za vodom zavisi uglavnom od mesta na kom je posađen, te u tom pravcu treba razmišljati kada je reč o zalivanju i navodnjavanju.

Izvrsno se prilagođava i uglavnom je u stanju da sam sebi obezbedi optimalnu količinu vode, budući da razvija duboko korenje, pa može dopreti do vlažnih slojeva i crpeti vodu.

Uopšteno govoreći, svi borovi dobro podnose sušu i ne pate mnogo od manjka vode, ali im je ona, naravno, neophodna. Prirodne padavine često će mu biti sasvim dovoljne.

Međutim, o mladim sadnicama treba brinuti malo više, posebno ukoliko nastupi period dugotrajne suše. Da bi se mladi borići primili, biće potrebno malo im pomoći.

To nije nimalo zahtevno, budući da im je sasvim dovoljno zalivanje dva puta tokom mesec dana, ukoliko vlada suša i nema padavina.

Jedna od preporuka je i punjenje vodom u toku jeseni, za nasad u prvoj ili eventualno drugoj sezoni rasta od sadnje. Retke su vrste borova koje ne podnose sušu, poput rumelijskog bora.

Borovi ne vole močvarno i vrlo natopljeno tlo, koje može dovesti do propadanja korena, kao i kod mnogih drugih biljaka.

Kada koren trune, biljka više ne može da prima hranljive materije iz tla i počinje da vene i da propada.

Pomenuvši hranljivost tla, samo mladim biljkama je potrebno mineralno đubrenje jednom tokom sezone.

Orezivanje crnog bora

Crni bor ne zahteva mnogo orezivanja, ali ono može da mu pomogne da se lepo razvija.

Osim odstranjivanja odumrlih, osušenih ili bolesnih grana, ukoliko do tako nečega dođe, orezivanje olakšava borovu krošnju.

Sa starenjem stabla može doći do poleganja grana, pa bi bilo dobro orezati grane, kako bi se krošnja podigla.

Ovo je praksa posebno kod nasada crnog bora u gradskom okruženju, gde grane mogu da padnu preko trotoara, kolovoza ili nekih drugih prostora i učiniti ih neprohodnim.

Najbolje je orezivati bor u kasnom zimskom periodu ili u ranim prolećnim mesecima.

Ovaj period je manje rizičan za pojavu gljivičnih oboljenja ili napad insekata.

Mogući problemi i bolesti

Crni bor i borovi uopšte jesu dugotrajna stabla, ali su podložni pojedinim oboljenjima. Najveća opasnost za borove su gljivice, koje se lako šire i mogu na taj način ugroziti ceo nasad borova.

Vrste gljivica kojima je crni bor podložan su organizmi iz iz roda Lophodermium i gljivica Diplodia pinea, koja uzrokuje crvene fleke na iglicama.

Usled zaraze ovom vrstom gljivica, iglice postaju crvenkaste, suše se, počinju da opadaju, a tako dolazi i do sušenja čitave biljke. Postoji rizik lakog prenošenja na obližnja stabla

. Ova bolest se tretira prevencijom, uz upotrebo namenskog fungicida. Biljke koje su napadnute treba ukloniti, odnosno spaliti.

Dosta insekata napada crni bor. Među njima su određene vrste moljaca, vrste koje se nastanjuju pod korom drveta, vrste biljnih vaši, paukovi…Oni se mogu tretirati insekticidima.

Pored svoje dugovečnosti i generalno nevelikih zahteva u pogledu zemlje i uslova, crni bor gubi na popularnosti upravo zbog podložnosti bolestima.

Dodatne informacije

Težina 2 kg
Dimenzije 60 cm
Pozovite nas!