Pomorandža Citrus aurantium

Opis

Pomorandža (Citrus aurantium) se odomaćila kao jabuka. Narod oduvek zna da je dobra za oporavak bolesnika, a jedini izuzetak su osobe sa gastritisom i problemima sa žučnom kesom koji ovo voće loše podnose. pomorandza

Kod pomorandže je, inače, sve korisno – kora, plod i cvet, pa je i u konzumiranju široko zastupljena.

U Nepalu se, primera radi, pomorandža jede cela, zajedno sa korom, dok je u Avganistanu trpeza bez ove voćke nezamisliva. Sokom od pomorandže prelivaju se variva i meso, radi boljeg ukusa i radi boljeg varenja.

A delikatesni desert Švajcaraca su kriške pomorandže prelivene slatkom pavlakom. U antičkim vremenima zvali su je voćem bogova, pri čemu ih je Herkul posebno obožavao, jer su mu davale snagu. pomorandza sadnica

Plod pomorandže je izuzetno ukusan. Sadrži obilje vitamina C, B, provitamin A, kao i vitamin E. Od minerala posebnu važnost ima kalcijum koji se lako apsorbuje, ali i magnezijum, kalijum i fosfor.

Pomorandža je bogata i oligoelementima, ali i šećerom, koji organizmu obezbeđuju energiju, s tim što vitamin C potpomaže njegovo sagorevanje. Vitamin C pospešuje i apsorpciju gvožđa, pojačava odbrambeni sistem organizma, ubrzava zarastanje rana i pomaže neutralizaciji slobodnih radikala.

Za pušače vitamin C ima posebnu važnost. Stoga, ako pušite, živite u zagađenom okruženju ili vas je obuzeo umor, salatu ne treba začiniti uljem, već sokom od pomorandže. Ovakva ukusna slatko-slana kombinacija istovremeno je izuzetno zdravstveno korisna.

Međutim, treba voditi računa o termolabilnosti vitamina C, što znači da pomorandžu treba jesti svežu, a ne prerađenu u vidu, recimo, marmelade.

Sok od pomorandže sadrži sve sastojke kao i plod, ali samo ako se brzo popije. To je zato što kiseonik iz vazduha utiče na smanjenje količine vitamina C u soku. Zna se još od davnina da je ovaj sok savršen čistač organizma i dobro sredstvo za pravilno varenje hrane.

Manje je poznato da je pomorandža suptropska biljka iz porodice Rutaceae, roda Citrus. Pradomovinom pomorandže smatraju se Indija i Kina. Pomorandža je zimzeleno drvo visoko do 12 m koje u proseku daje plodove čak 100 godina. Godišnje u proseku daje oko 500 plodova, a može živeti do 500 godina. Cvetovi su beli i mirisni, a plod ukusan i sočan, podeljen u kriške, sa žućkastom ili crvenkastom korom. Uz grožđe i banane, smatra se najplodnijim voćem, a plodovi rastu od novembra do maja. Uspeva u područjima s toplom klimom, pa se najviše gaji u Sredozemlju, Južnoj Africi i Kaliforniji.

Vrste pomorandža

Postoji više vrsta pomorandži koje se razlikuju po veličini, boji i kvalitetu:

• Seviljske pomorandže koje se, zbog gorkog ukusa, uglavnom koriste za izradu marmelada i likera;
• Velike pomorandže bez semena koje su nastale mutacijom u jednom voćnjaku u Brazilu, a kasnije su prenesene u Kaliforniju;
• Pomorandže Talasencija, koje su dobile ime po španskom gradu Talasenciji poznatom po gajenju pomorandži, jedine rastu za vreme leta i koriste se za izradu sokova;
• Crvene pomorandže za koje se smatra da su hibrid mandarine i grejpa, a za crvenu boju zaslužan je pigment antocijan;
• Bergamot pomorandže koje se gaje u okolini Bergama, na proleće na malom drvetu narastu mali i kruškoliki plodovi, a njihovo ulje se dosta koristi u aromaterapiji;
• Popularne Jaffa pomorandže slatkog ukusa i lepog mirisa, koje sazrevaju u proleće.

Upotreba pomorandže

Pomorandže se konzumiraju sveže, kao desert, dodatak voćnim salatama kao i sok. Pčele koje oprašuju cvet pomorandže mogu dati med, koji, naravno, ima blag ukus pomorandže. Kora pomorandži je bogat izvor pektina koji se ekstrahuju i koriste za zgušnjavanje gelova (npr. dobijanje marmelade). Iz kore se presovanjem dobija pomorandžino ulje koje se koristi za kondicioniranje drvenog nameštaja kao i zajedno sa drugim uljima iz citrusa za uklanjanje masnih mrlja i za pranje ruku. Cvet pomorandže tradicionalno asocira sna dobru sreću i u nekim je zemljama popularan kao ukras na buketima na venčanjima. Iz latica cveta pomorandže se proizvodi i parfem Rosewater.

Agroekološki uslovi za gajenje pomorandže

Temperatura

Pomorandža je suptropska biljka i zahteva temperaturu između 20 i 40 °C. Zbog toga se pomorandže u hladnijim područjima ili tokom zime presele u zatvorene, toplije prostore. Takođe, pomorandže koje se gaje u hladnijim područjima nisu toliko slatke i sočne. Stabla rastu najbolje ako primaju puno sunaca, otprilike 8 – 12 sati dnevno, iako neke vrste uspevaju bolje ako su u senci drugog drveta.

Voda

Jedna stvar koju stabla pomorandže posebno vole je vlažnost vazduha. Vlažnijim vazduhom plodovi su puno sočniji i imaju tanju koru. Vlažite svoje stablo često i učinićete ga srećnim.

Pri njihovom zalivanju treba bi­ti opre­zan jer ne po­dno­se sta­ja­ću vo­du. Sto­ga tre­ba pri­pa­zi­ti da se vo­da ne za­dr­ža­va kao i da su dre­na­žni otvo­ri protočni. Zalivajmo ih umereno, tj. pu­sti­mo da se ze­mlja osuši izme­đu dva zalivanja. Tokom letnjih vru­ći­na zalivamo ih češće. Zi­mi se zalivaju ma­nje. Pri­tom tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da korenje ne bu­de vla­žno ka­ko ne bi istru­nu­lo, a gra­ne i lišće se po­sušili.

Zemljište

Osim sunčeve svetlosti, stablo pomorandže zahteva i pogodnu vrstu zemlje. Ona ne vole močvarna područja. Naj­bo­lje uspeva­ju na sun­ča­nim i to­plim mestima zašti­će­nim od vetra i pro­pu­ha.

Vreme i tehnika sadnje pomorandže

Pre nego se zasadi stablo, korenje mu se potopi u kantu vode i ostavi tako neko vreme. Zemljište bi trebalo očistiti od korova, kamenja i starog korenja. Iskopa se rupa dovoljno duboka i široka da korenje komotno uđe u nju. Pazite da pupoljak stabla koga sadite ostane iznad zemljišta. Rupa se zatrpava, a zemlja mora biti dovovljno usitnjena kako bi se korenje lakše i uspešnije širilo, a zatim se zalije vodom. Ka­da u proleće pro­đe opa­snost od mra­za, agru­mi se izno­se na otvo­re­no. U martu ih pre­sa­đu­je­mo u rastresitu i pro­pu­snu ze­mlju, mla­de bilj­ke sva­kih go­di­nu ili dve, a sta­ri­je na­kon tri do če­ti­ri go­di­ne.

Đubrenje pomorandže

Od aprila do avgusta agru­me tre­ba đubri­ti je­dnom nedeljno, najbolje specijalnim đubrivom za agrume. Ako je bilj­ka ne­i­shra­nje­na, njeno je lišće žu­te bo­je. Koriste se NPK đubriva u odnosima 6-7-8, 13-0-0 ili 0-15-20, što zavisi o tipu zemljišta na kojem se pomorandža gaji. U septembru pre­ki­da­mo s đubrenjem i sma­nju­je­mo in­ten­zi­tet zalivanja. Pre pr­vog mra­za agru­me smeštamo u za­tvo­re­n pro­sto­r. Pre­zi­mlju­ju u svetlim pro­sto­ri­ja­ma bez direktnog sun­ca i na tem­pe­ra­tu­ra­ma izme­đu 3 i 15 °C.

Rezidba pomorandže

Bu­du­ći da agru­me u po­su­da­ma uzga­ja­mo više kao ukras, nji­ho­va je re­zi­dba va­žna iz estet­skih ra­zlo­ga. Ona se sa­sto­ji u obli­ko­va­nju ku­gla­ste krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju sva­ke go­di­ne krajem zi­me, pre po­če­tka ve­ge­ta­ci­je. Re­žu se gra­ne ko­je ra­stu pre­ma unu­trašnjo­sti krošnje i pre­du­ga­čke gra­ne. Ako je stablo zimi odba­ci­lo lišće jer je bi­lo u pro­sto­ru s ne­do­volj­no svetlosti, tre­ba prekratiti i kao i ogolele gra­ne ko­je će po­če­tkom proleća po­novo po­te­ra­ti i ra­zgra­na­ti se. Tokom ve­ge­ta­ci­je re­zi­dba se mo­že oba­vlja­ti na vr­stama buj­nog ra­sta, Na primer, li­mu­na.

Berba pomorandže

Plodovi pomorandže sazrevaju u januaru, februaru i martu. Stabljike pomorandži imaju vek trajanja oko 40 godina. Prva berba počinje nakon 4 godine. Od plodova jednog drveta može se dobiti 5 l soka. Nakon 15 godina stablo dostigne svoju maksimalnu veličinu i godišnje donese oko 1 500 pomorandži od kojih može da se napravi oko 150 l soka. Pomorandže moraju dozreti na stablu i ne mogu se kao npr. banane brati nedozrele pošto nakon berbe više ne sazrevaju.

S obzirom na činjenicu da stablo pomorandže istovremeno cveta, nosi zrele i nezrele plodove, berba pomorandži se obavlja uglavnom ručno. Plodovi se sakupljaju, pakuju i skladište u plastične torbe dok se kamionom ne odvezu u roku od 24 sata i ne predaju u pogon za proizvodnju soka.