Pozovite nas: +381(0)60 0 455 275 (od 8.00 do 19.00 časova) +381(0)64 219 55 83 (posle 17.00 časova)
Adresa rasadnika: Drakčeta Milovanovića 12, selo Rutevac
Opis
Mandarina se ubraja među najotpornije agrume prema niskim temperaturama. Zbog toga se ona može komercijalno, bez većeg rizika, uzgajati duž obale srednje i južne Dalmacije pa je postala privredno najvažnija među ostalim vrstama agruma. Za navedeno područje najznačajnija je grupa Satsuma ili Unshiu mandarina. Iako sliči svom srodniku pomorandži, njena kora se puno lakše guli, kriške lakše odvajaju, a ukus joj je slađi. U 100 g mandarine ima 30 mg vitamina C (pomorandža na istu količinu ima 50 mg C vitamina), a tu su i vitamini B grupe, minerali kalcijum, magnezijum, cink, pa čak i 160 mg kalijuma, koji je, između ostalog, zaslužan za dobar rad srca.
Agroekološki uslovi za gajenje mandarine
Temperatura
Najopasnije su niske temperature tokom novembra ili početkom decembra kao i krajem marta i početkom aprila jer rani jesenji i kasni prolećni mrazevi mogu uništiti lišće, izdanke i plodove. Kod dobro pripremljenih stabala za zimu, mrazevi i do -4,5 °C ne nanose znatne štete. Pri temperaturama od -4,5 °C do -6 °C može doći do oštećenja lišća i jednogodišnjih izdanaka, a ako se temperatura spusti ispod -10 °C, može stradati čitavo stablo, sve do podloge. Najosetljivija su mlada stabla u dobu do 5 godina. Visoke temperature vazduha same po sebi nisu ograničavajući činilac gajenja, ali one obično donose nisku relativnu vlagu vazduha i suve vetrove, koji nepovoljno deluju na mandarinu. Zasenjivanjem područja oko stabala ili navodnjavanjem mogu se ublažiti posledice, odnosno može se sniziti temperatura zemljišta u zoni korenovog sistema.
Relativna vlažnost vazduha
Ako se relativna vlažnost vazduha spusti ispod 50 % (kad su temperature više od 30 °C), može doći do poremećaja u fiziološkim funkcijama stabala, što se reflektuje na opadanje zametnutih plodića kao i značajnom smanjenju roda. Ako se relativna vlažnost vazduha spusti do 30 %, a bude praćena visokim temperaturama i suvim južnim vetrom, transpiracija se naglo pojačava a korenov sistem nije u stanju obezbediti koren dovoljnom količinom vode, pa biljka crpi vodu iz plodova, koji zbog toga opadaju. Ta nepovoljnost našeg klimata može se ukloniti povećanjem relativne vlage vazduha orošavanjem krošnje.
Voda
Količina vode za navodnjavanje može biti ograničavajući činilac za gajenje mandarine koja je posebno osetljiva od maja do oktobra. Količina vode za navodnjavanje za gajenje mandarine koja je posebno osetljiva od maja do oktobra iznosi 3 000 – 5 000 l vode za jedan hektar zasada.
Zemljište
Nivo podzemne vode trebao bi biti ispod 80 cm. Osim toga, opasne su i stajaće vode, koje mogu biti posledica nepropusnosti zemljišta ili visokog nivoa podzemne vode. Mandarina se može uzgajati na svim zemljištima, osim ako su naročito glinasta i glinasto-ilovasta. Najpovoljnija su srednje propusna zemljišta, s dovoljno organske materije ili humusa, dobrog kapaciteta za vodu, dovoljno duboka za razvoj korenovog sistema kao i stvaranje rezervi vode. Reakcija zemljišta trebala bi biti slabo kisela (pH 6,0 do 6,5) kao i slabo do srednje alkalna u velikom delu primorja (pH 7,5 do 8,0), s velikom količinom ukupnog, a malom količinom aktivnog kreča (ne više od 10 %).
Izbor položaja za podizanje zasada
Najpogodniji su južni, jugozapadni i jugoistočni položaji, a najnepovoljniji severni. Najpovoljniji su južni položaji bliže moru ili uz korita reka, gde je stalno kretanje vazdušnih masa. Vrlo su važni mikroklimatski činioci poput udaljenosti od mora, ekspozicije reljefa i nadmorske visine.
Priprema zemljišta za sadnju
Nakon procene mogućnosti gajenja mandarine na osnovu proučavanja ekoloških uslova nekog područja, stručnjak projektuje zasad. Priprema zemljišta za sadnju sastoji se od čišćenja parcele od ostataka prošlih kultura, ravnanja terena i rigolovanja. Na bazi laboratorijskih analiza zemljišta, zemljište se obogaćuje potrebnim hranjivim elementima koji se dodaju pre dubokog oranja (meliorativno đubrenje), a u količinama i obliku koje preporučuju stručnjaci. Đubrivo se rasipa ravnomerno po celoj površini, nakon čega se izvodi duboko oranje na dubinu koja se preporuči, a obično od 40 – 50 cm. Duboko oranje najbolje je obaviti tokom leta jer je kvalitet rada najbolja, a i korovi se lakše uništavaju.
Pre sadnje prilazi se razmeravanju i obeležavanju sadnog mesta prema planu sadnje, iz koga se vide raspored sadnog mesta, smer i orijentacija redova. Najbolje je ako se sadnice sade pomoću sadne daske, a tada su potrebna tri kočića koji određuju sredinu sadnog mesta. Nakon što smo razmerili i obeležili sadna mesta, neposredno pre sadnje kopaju se jame. To se može obaviti mehanizovano, voćarskom burgijom ili ručno. Ako je obavljeno rigolovanje, jame su manje, a ako nije, kopaju se veće jame da bi se barem delimično popravila struktura zemljišta kao i sprovelo naknadno meliorativno đubrenje, đubrenjem jame mineralnim i organskim đubrivom. U tom slučaju jama se kopa jedan do dva meseca pre sadnje.
Zaštita od vetra
Nepovoljno delovanje severnih i južnih vetrova smanjuje se podizanjem vjetrozaštitnih pojaseva, koji se sastoje od armature s mrežom ili pak od drveća, najčešće maslina ili čempresa. Bilo bi poželjno da se vetrozaštitni pojasevi mogu posaditi nekoliko godina pre mandarina, da bi mlade sadnice odmah nakon sadnje imale odgovarajuću zaštitu od vetra.
Izbor sadnog materijala
Sade se sadnice nabavljene u specijalizovanim rasadnicima koji vrše zdravstvenu kontrolu matičnih zasada i sadnica na bolesti, štetočine i nematode. Svaka sadnica trebalo bi da ima etiketu na kojoj se vidi ime rasadnika, sorta, podloga, klasa i broj deklaracije, kojom se garantuje da je sadnica bila pod stručnim kontrolom. Sadnice je najbolje naručiti godinu dana pre sadnje. One su obično u plastičnim kontejnerima, pa se sadnja može obavljati tokom cele godine ako ima dovoljno vode za zalivanje. U toplijem području može se saditi početkom jeseni, nakon prvih obilnih kiša, a na hladnom i vetrovitom području preporučuje se prolećna sadnja.
Izbor podloga
Mandarina Unshiu ne gaji se na vlastitom korenu nego na podlozi drugih vrsta i rodova Citrus, Poncirus i njihovih hibrida. Koje će se podloge odabrati za gajenje, zavisi o proizvodnom području, odnosno o njegovim klimatskim i edafskim (reljefnim) prilikama. Najviše upotrebljavane podloge za mandarinu u svetu su Poncirus trifoliata, Gorka pomorandža, Juzu (Citrus junos), Ichangensis (C. ichan-gensis), Limun sorte Mayer, Citranži – hibridi P. trifoliata s narandžom C. sinensis, kao i hibridi P. trifoliata s grejpom (C. paradisi) koji se nazivaju Citrumelo. U našim uslovima gajenja najznačajniji je uticaj podloge na otpornost prema hladnoći, što znači da od vrste podloge zavisi mogućnost uspešnog gajenja mandarine Unshiu.
Izbor uzgojnog oblika
Mandarina ima tendenciju stvaranja krošnje u obliku vaze, pa nije teško oblikovati upravo takav uzgojni oblik. U tom cilju može se već u rasadniku ili nakon sadnje intervenisati orezivanjem na željenu visinu. Obično se orezuje na visinu 40 do 60 cm, na onom delu gde je sadnica dovoljno zrela. Iz gornjih pupoljaka razvije se nekoliko bočnih izdanaka, od kojih se dobiju tri do četiri pravilno raspoređena izdanaka. Ostali izdanci moraju se odstraniti. Da bi izdanci dobili pravilan ugao granjanja od središnje ose, potrebno ih je usmeriti. Kad primarne skeletne grane dostignu dužinu 30 do 40 cm i kad su na toj dužini zrele, prekraćuju se da bi se tokom vegetacije iz njih dobili novi izdanci koji su zapravo sekundarne grane. Prekraćivanjem sekundarnih grana na istu dužinu dobijaju se grane trećeg reda, a njihovim prekraćivanjem dobijaju se grane četvrtog reda, koje bi trebale biti rodne.
Vreme i tehnika sadnje
Pri sadnji treba paziti na mesto kaljemljenja, a sadi se malo pliće jer će sigurno doći do sleganja. Uz sadnicu se stavlja kolac sa severne strane, a na samu sadnicu kartonski ili plastični štitnik koji služi kao zaštita deblu od sunčevih ožegotina, od smrzavanja zimi, od prevelikog isušivanja zbog bure, kao zaštitnik od glodara i da spreči rast izdanaka s podloge i suvišnih izdanaka plemke. Nakon sadnje potrebno je svaku sadnicu zaliti s 10 do 15 litara vode. Zalivanje je potrebno ponoviti sedam do deset dana nakon sadnje. Sadnice se vežu uz kolac, a vezanje se obavlja u obliku broja osam. Vezove je potrebno tokom vegetacije proveravati da se ne bi urezali u mladu biljku. Nakon sadnje, treba prekratiti sadnice na željenu visinu da bi se mogle iz bočnih pupoljaka razviti buduće skeletne grane.
Dodatne informacije
Težina | 4 kg |
---|