Kalemljeni Dren

750 RSD

Cornus sp. Dren je istočna submediteranska biljna vrsta. Kod nas je Dren česta žbunasta vrsta u listopadnim hrastovim šumama. Raste do visine od 1300m. Kao žbun ili manje drvo naraste do 8 metara, u prečniku stabla do pola metra i živi oko 100 godina. Ima razvijen korenov sisten koji prodire duboko u zemlju.

U jestivom delu drenjina ima šećera (do 9%), organskih kiselina, pretežno jabučne (do 3%), proteina, tanina, boja, vitamina C i dr. U semenom jezgru ima preko 30% masnog ulja. U kori i listu ima tanina. Upotrebljava se kao adstrigens, antidijaroik i narodni lek.

Dren je dobro poznato sredstvo koje se upotrebljava kod poremećaja creva, a kora od drena protiv groznice-malarije.

“Drenjine se kod nas katkada prerađuju u rakiju, a u Francuskoj i Italiji nekada su iz ovog voća pravili vino. Najviše se drenjina jede u Rusiji”.

Zrele drenjine kad počnu same da opadaju ili ubrane posle mraza još su bolje za jelo, jer su slađe i manje opore.

  • 6 na zalihama

620

Opis

Gajenje drena

Drenovina je jako tvrdo, teško i žilavo drvo, pa se upotrebljava u različite svrhe. Plod drena ili drenjina se koristi za ljudsku ishranu, bilo da se konzumira sirov ili prerađen u vidu soka ili džema.

Po definiciji, dren je istočna submediteranska vrsta. Kod nas je drenovina jedna od čestih žbunastih vrsta u područjima listopadnih hrastovih šuma.

Drenovina izuzetno dobro uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima, što je posebno važno jer rano cveta. Poznat je po tome što dosta dobro podnosi sušu.

Dren cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Plodovi drena su tamno crveni i imaju slatko kiseli ukus.

Žbun ili manje drvo drenovine, postiže visinu do 8 m, kao i debljinu do skoro pola metra. Drvo drena može da doživi starost od preko 100 godina, pri čemu raste izuzetno sporo. Stoga nemojte se iznenaditi ako posadite drvo drena, a ono uopšte ne napreduje. To je velika varka.

Ako plodonosi, a sporo raste znajte da ste na dobrom putu da će u vašoj bašti ili okućnici drvo drena biti dugo i postojano.

Koren drena je razvijen i prodire duboko u zemljište.

Bere se zreo plod drena i po potrebi suši na suncu ili u sušnici da bi sačuvao prirodnu boju.

Kora se guli u jesen ili u rano proleće sa stabla ili debljih grana. List drena se bere preko leta.

U jestivom delu ploda dren ima šećera (do 9%), organskih kiselina, pretežno jabučne (do 3%), proteina, tanina, boja i vitamina C, pa je veliku primenu našao u narodnoj medicini.

Da li ste znali da dren u sebi ima duplo više vitamina C nego pomorandža?

Dakle što se upotrebe tiče, dren se koristi i svež i osušen plod , ređe kora i list.

Tako je recimo plod drena dobar protiv dijareje dok se ispržene semenke mogu koristiti kao zamena za kafu.
Drenjine sadrže čak duplo više vitamina C od narandži, a bogate su taninom, pektinom i organskim kiselinama. Tanini i pektini veoma blagotvorno deluju na sluzokožu creva i želudca, pa se drenjine mogu koristiti u lečenju dijareje i problema sa varenjem.

Od plodova i kore drena prave se čajevi kojima su se nekad lečile boginje, bolno grlo, malokrvnost, bolesti bubrega, hemoroida, pa čak i zaceljivanje rana.

Plod drena se može preraditi u sok od drenjina, liker od drenjina, kompot, slatko, džem. U Francukoj i Italiji se od drena pravi vino i žele, dok se nezreli plodovi, kao i masline, čuvaju u slanoj vodi. U Nemačkoj se, recimo, plodovi drena kuvaju sa šećerom i sirćetom, a zatim tako dodaju u pastu ili krompir. Rusi su poznati po supama koje prave od drena, a koriste ga i kao začin.

Zrele drenjine, tokom leta, su opore više ili manje, ali kada počnu same da opadaju tada su slađe i manje opore.

U našem narodu, pored hrasta i tise, i za dren se veruje da je magično drvo. Ukoliko ga nije bilo u blizini mesta gde su ljudi podizali kuće, prvo bi bila izvršena sadnja drena, a potom podizana kuća.

Tada su ljudi verovali da im drvo drena štiti porodicu i donosi zdravlje i dugovečnost. Drvo drena se koristilo za izradu alata, a mali crveni plodovi drenjine kao lek i za ishranu. Koristile su se u sušenom i sirovom obliku.

Eto, možda se nekome nakon ovih redova rodi ideja za gajenje drenaDren je, slobodno možemo da kažemo, drvo našeg podneblja i ima višestruku korist. Zato imajte to u vidu pre no što u želji za lakom zaradom, koju vam je neko obećao pričajući priče, posadite neku sadnicu biljke koja je došla sa drugog kraja sveta. Ipak, bolje je da negujemo domaće.

Call Now ButtonPozovite nas!