Opis

Gajenje drena

Drenovina je jako tvrdo, teško i žilavo drvo, pa se upotrebljava u različite svrhe. Plod drena ili drenjina se koristi za ljudsku ishranu, bilo da se konzumira sirov ili prerađen u vidu soka ili džema.

Po definiciji, dren je istočna submediteranska vrsta. Kod nas je drenovina jedna od čestih žbunastih vrsta u područjima listopadnih hrastovih šuma.

Drenovina izuzetno dobro uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima, što je posebno važno jer rano cveta. Poznat je po tome što dosta dobro podnosi sušu.

Dren cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Plodovi drena su tamno crveni i imaju slatko kiseli ukus.

Žbun ili manje drvo drenovine, postiže visinu do 8 m, kao i debljinu do skoro pola metra. Drvo drena može da doživi starost od preko 100 godina, pri čemu raste izuzetno sporo. Stoga nemojte se iznenaditi ako posadite drvo drena, a ono uopšte ne napreduje. To je velika varka.

Ako plodonosi, a sporo raste znajte da ste na dobrom putu da će u vašoj bašti ili okućnici drvo drena biti dugo i postojano.

Koren drena je razvijen i prodire duboko u zemljište.

Dakle što se upotrebe tiče, dren se koristi i svež i osušen plod , ređe kora i list.

Tako je recimo plod drena dobar protiv dijareje dok se ispržene semenke mogu koristiti kao zamena za kafu.
Drenjine sadrže čak duplo više vitamina C od narandži, a bogate su taninom, pektinom i organskim kiselinama. Tanini i pektini veoma blagotvorno deluju na sluzokožu creva i želudca, pa se drenjine mogu koristiti u lečenju dijareje i problema sa varenjem.

Od plodova i kore drena prave se čajevi kojima su se nekad lečile boginje, bolno grlo, malokrvnost, bolesti bubrega, hemoroida, pa čak i zaceljivanje rana.

Plod drena se može preraditi u sok od drenjina, liker od drenjina, kompot, slatko, džem. U Francukoj i Italiji se od drena pravi vino i žele, dok se nezreli plodovi, kao i masline, čuvaju u slanoj vodi. U Nemačkoj se, recimo, plodovi drena kuvaju sa šećerom i sirćetom, a zatim tako dodaju u pastu ili krompir. Rusi su poznati po supama koje prave od drena, a koriste ga i kao začin.

Zrele drenjine, tokom leta, su opore više ili manje, ali kada počnu same da opadaju tada su slađe i manje opore.

U našem narodu, pored hrasta i tise, i za dren se veruje da je magično drvo. Ukoliko ga nije bilo u blizini mesta gde su ljudi podizali kuće, prvo bi bila izvršena sadnja drena, a potom podizana kuća.

Tada su ljudi verovali da im drvo drena štiti porodicu i donosi zdravlje i dugovečnost. Drvo drena se koristilo za izradu alata, a mali crveni plodovi drenjine kao lek i za ishranu. Koristile su se u sušenom i sirovom obliku.

Eto, možda se nekome nakon ovih redova rodi ideja za gajenje drena. Dren je, slobodno možemo da kažemo, drvo našeg podneblja i ima višestruku korist. Zato imajte to u vidu pre no što u želji za lakom zaradom, koju vam je neko obećao pričajući priče, posadite neku sadnicu biljke koja je došla sa drugog kraja sveta. Ipak, bolje je da negujemo domaće.