Stalno­rađajuća jagoda, saksija

Jagoda (Fragaria L.), pripada grupi jagodastih voćaka ili sitno jagodastih voćaka. stalnoradjajuca jagoda

Sve ove voćke u ovoj grupi se nazivaju “sitno voće”. Međutim, iako se tako nazivaju, proizvodi od njih mogu biti i te kako krupni, zato se ovim kulturama i posvećuje sve veća pažnja. Njihova proizvodnja danas se zasniva na naučnim principima i savremenoj agrotehnici i pomotehnici. stalnoradjajuca jagoda cena

Podižu se veliki plantažni zasadi. Stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte sa sve većim privredno-biološkim potencijalom. Ova činjenica obavezuje proizvođače na sticanje većeg stručnog obrazovanja, čemu treba da posluži i ova publikacija. Sitno (jagodasto) voće je vrlo rentabilno, otuda je njegovo gajenje veoma značajno osobito za individualne poljoprivredne proizvođače. Rentabilnost se ogleda pre svega u sledećem:

Poreklo, Značaj i Rasprostranjenost

Jagoda (Fragaria L.) je privredno vrlo značajna voćka. Ona se danas gaji, u većoj ili manjoj meri, širom naše zemlje. Unapređenjem voćarske proizvodnje u celini, jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom reonu. stalnoradjajuca jagoda prodaja 

Plodovi šumske jagode (Flagaria vesca L.) spadaju među prvo voće koje je čovek počeo da koristi. Jagoda ima niz cenjenih osobina. Plodovi sadrže do 12% suve materije, 6,5 do 7,8% šećera; 0,6 do 2,0% kiselina; znatne količine gvožđa i fosfora, pektina, tanina, vitamina C (25 do 150%mg), E i nekih vitamina iz grupe B. Rano stupa u rod (već u prvoj godini), redovno i obilno rađa, lako se razmnožava i brzo širi.

S obzirom na hemijski sastav, plod jagode je biološki veoma važan izvor zaštitnih materija koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, čuvaju njihovo zdravlje i utiču na brže i uspešnije lečenje od nekih bolesti. Plodovi jagode sazrevaju vrlo rano, u vreme kad je tržište slabo obezbeđeno svežim voćem. Jagoda se veoma lako i dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima, što joj je omogućilo da se uspešno gaji na širokom prostoru od nivoa mora do 1000m nadmorske visine.

Najveću proizvodnju jagoda u svetu imaju SAD (1.148.530 tona). Iza SAD dolaze: Turska, Meksiko, Poljska, Egipat itd. (podaci FAOSTAT za 2008. godinu). U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 36.161 tona jagode, ili 4,8kg po stanovniku. Međutim, uvođenjem u proizvodnju produktivnije i kvalitetnije sorte, razvojem i usavršavanjem rashladnih uređaja značajno je podstaknut razvoj proizvodnje, prerade i plasmana jagodastog voća, a naročito jagode.

Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to: jednorodne, dvorodnei stalnorađajuće. Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Privredno su najznačajnije sorte jagoda, a voćari amateri naročito cene stalnorađajuće sorte.