Stalno­rađajuća jagoda, saksija

250 RSD

Saksija jagode puzavice, stalnorađajuće.

Remontantne (stalno­rađajuće, mese­čarke) sorte jagoda značajne su za voćare amatere i za gajenje na okućnici jer rađaju od maja do prvih jesenjih mraze­va.

Odlikuje se veoma bujnim stolonama, te veoma bogato izgleda kada se gaji kao viseća ili kao puzavica. U svetu je poznata i po tome što u veštački stvorenim uslovima (uz pomoć čoveka) raste i kao stablašica. U svim oblicima gajenja je veoma bogata rodom ako ima dovoljno dobre uslove za rast i razvoj.

VIŠE O JAGODI:

  • 6 na zalihama

Opis

Jagoda (Fragaria L.), pripada grupi jagodastih voćaka ili sitno jagodastih voćaka. stalnoradjajuca jagoda

Sve ove voćke u ovoj grupi se nazivaju “sitno voće”. Međutim, iako se tako nazivaju, proizvodi od njih mogu biti i te kako krupni, zato se ovim kulturama i posvećuje sve veća pažnja. Njihova proizvodnja danas se zasniva na naučnim principima i savremenoj agrotehnici i pomotehnici. stalnoradjajuca jagoda cena

Podižu se veliki plantažni zasadi. Stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte sa sve većim privredno-biološkim potencijalom. Ova činjenica obavezuje proizvođače na sticanje većeg stručnog obrazovanja, čemu treba da posluži i ova publikacija. Sitno (jagodasto) voće je vrlo rentabilno, otuda je njegovo gajenje veoma značajno osobito za individualne poljoprivredne proizvođače. Rentabilnost se ogleda pre svega u sledećem:

rano rodi (već iduće godine po sadnji)
redovno i obilno rađa, čak i do 30000kg/ha
plodovi sazrevaju kad nema drugih važnijih
poljskih radova (rane sorte jagoda) tako da
zapošljava radnu snagu kada je najčešće slobodna
plodovi su bogati raznim hranljivim materijama (voćnim šećerom, kiselinama, mineralnim solima,vitaminima,aromatičnim materijama i drugim sastojcima, što je sa stanovišta ishrane ljudi vrlo značajno)
plodovi sitnog jagodastog voća predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za domaću preradu i industriju konzervi
plodovi se mogu lako prodati na inostranom tržištu, a posebno na konvertibilnom, gde se postiže solidna cena, što čini ovo voće vrlo rentabilnim
nije probirljivo u pogledu zemljišta i položaja
lako se razmnožava, pa je širenje veoma brzo
gajenje je lako i jednostavno pa se može zaposliti nejaka radna snaga, što je značajno za privredno nerazvijene krajeve sa stanovišta zapošljavanja.

Poreklo, Značaj i Rasprostranjenost

Jagoda (Fragaria L.) je privredno vrlo značajna voćka. Ona se danas gaji, u većoj ili manjoj meri, širom naše zemlje. Unapređenjem voćarske proizvodnje u celini, jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom reonu. stalnoradjajuca jagoda prodaja 

Plodovi šumske jagode (Flagaria vesca L.) spadaju među prvo voće koje je čovek počeo da koristi. Jagoda ima niz cenjenih osobina. Plodovi sadrže do 12% suve materije, 6,5 do 7,8% šećera; 0,6 do 2,0% kiselina; znatne količine gvožđa i fosfora, pektina, tanina, vitamina C (25 do 150%mg), E i nekih vitamina iz grupe B. Rano stupa u rod (već u prvoj godini), redovno i obilno rađa, lako se razmnožava i brzo širi.

S obzirom na hemijski sastav, plod jagode je biološki veoma važan izvor zaštitnih materija koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, čuvaju njihovo zdravlje i utiču na brže i uspešnije lečenje od nekih bolesti. Plodovi jagode sazrevaju vrlo rano, u vreme kad je tržište slabo obezbeđeno svežim voćem. Jagoda se veoma lako i dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima, što joj je omogućilo da se uspešno gaji na širokom prostoru od nivoa mora do 1000m nadmorske visine.

Najveću proizvodnju jagoda u svetu imaju SAD (1.148.530 tona). Iza SAD dolaze: Turska, Meksiko, Poljska, Egipat itd. (podaci FAOSTAT za 2008. godinu). U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 36.161 tona jagode, ili 4,8kg po stanovniku. Međutim, uvođenjem u proizvodnju produktivnije i kvalitetnije sorte, razvojem i usavršavanjem rashladnih uređaja značajno je podstaknut razvoj proizvodnje, prerade i plasmana jagodastog voća, a naročito jagode.

Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to: jednorodnedvorodnestalnorađajuće. Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Privredno su najznačajnije sorte jagoda, a voćari amateri naročito cene stalnorađajuće sorte.

Call Now ButtonPozovite nas!