Pozovite nas: +381(0)60 0 455 275 (od 8.00 do 19.00 časova) +381(0)64 219 55 83 (posle 17.00 časova)
Adresa rasadnika: Drakčeta Milovanovića 12, selo Rutevac
Vučji trn (muška biljka)
600 RSD
OBLEPIHA Hippophae rhamnoides
Vučji trn je narodni naziv i poreklom je iz Sibira. Pripada porodici maslina. Ostala imena u narodu su mala maslina ili maslinica. Raste oko 5 m visine a preporučuje se da se orezivanjem kruniše da ne bi rasla suviše jer je tada otežano ubiranje plodova. Na krajevima rodnih grana se nalazi dugačak trn. Vukovi u nedostatku hrane jedu ove bobice koje su veoma hranljive. Plodovi su blagog ukusa sa nekoliko semenki i odlični su za pripremu soka. Boja ploda je intenzivna. Veoma je lekovita i otporna na niske temperature. Bere se tokom jeseni i zime. Bobice se najlakše odvajaju od stabla trešenjem kada su zamrznute. Veoma je jednostavna za gajenje i spada u grupu stablašica. Živi preko 50 godina.
Sadi se na 1,5-2 m sadnica od sadnice i na 3-4 m red od reda. Prorodi već u drugoj godini. Punu rodnost postiže posle pete godine. Jedno stablo može dati preko 20 kg bobica.
Postoje muške i žemske biljke, sao i samooplodne sorte.
U ponudi 1 muška sadnica trenutne visine 40-60 cm!
Cena je za kupovinu u rasadniku, dostava se dodatno naplaćuje!
-
24 na zalihama
-
Opis
Vučji (pasji) trn – Hippophae rhamnoides
Pasji (vučji) trn je višegodišni žbun koji raste 2-3 m visine. Ima trnovite grane i atraktivne sivozelene listove, u jesen (septembar) su grane pune velikih narandžastih plodova koje mogu da ostanu na žbunju u zimskom periodu. Biljka je poreklom iz Nepala. Njena lekovitost ju je raširila širom Azije, Japana i Evrope. Biljka je episkopalna, što znači da za oplodnju i formiranje ploda treba muška i ženska biljka. U novije vreme stvoreno je nekoliko samooplodnih sorti.
Oplođeni žuti cvetovi na ženskim biljkama razvijaju plodove ovalno crveno-narandžaste ili žuto-narandžaste boje. Plodovi su vrlo dekorativno i pre svega lekoviti. Uslovi za uzgajanje: Jako je otporna biljka pogodna za gajenje u većini negostoljubivih područja. On raste u veoma siromašnim i suvim zemljištima, gde druge vrste voćki rastu slabo. Jak korenov sistem omogućava da se sadi u oblastima nagiba. Zbog simbioznih bakterija u korenu, poboljšava strukturu zemljišta i obogaćuje zemljište hranljivim materijama (azotom vezanim u zemljištu). Takođe veoma je otporna na smrzavanje, toleriše soli u zemljištu i voli sunčan položaj.
Lečenje: Bobice su visoko hranljive, sadrže oko 9% od masnih ulja, seme čak 13%, mnogo vitamina C (oko 7 puta više od limuna), E vitamina. Sadrži brojne minerale, aminokiseline, fitosterole, esencijalne masne kiseline. Jedna od najvažnijih komponenti je KVERCETIN. Anti-inflamatorno, jača srce. Osim toga, dokazano je da je snažan antioksidans, takođe ima i antikancerogeno dejstvo.
Korišćenje: Plod ima prijatno kiseli ukus. Sa dodatkom šećera može da se napravi ukusni i lekoviti sok. Tokom hladnog rata, u istočnoj Nemačkoj koristili su kao zdravu zamenu za sok od pomorandže. Kad sazri, iseći i zamrznuti. Posle odmrzavanja može se napraviti sok, džem, čaj… Plod Pasjeg trna je jedinstven zbog sadržaja ulja, koja se koristi za smanjenje bora, zaštite od UV zraka, lečenju opekotina, ekcema i drugih kožnih bolesti. Kozmetička industrija koristi ga za proizvodnju losiona, kreme i proizvode za negu kože. Ulje se koristi čak i ruski kosmonauti na svojim zadacima štiti od opekotina od zračenja. Hippophea je postala dragocen usev koji se gaji u velikim razmerama u Nemačkoj. Interesantno je da su Grci terali svoje konje da jedu lišće vučjeg trna. Oni su primetili da konji hranjeni pasjim trnom imaju jaku sjajnu dlaku i grivu. Odavde dolazi botanički naziv za Hippopheu.
Napomena: Neophodno je imati najmanje jednu mušku i jednu žensku biljku. Odnos može ići i do tri ženske biljke na jednu mušku. Kod samooplodnih biljaka dovoljna je i jedna biljka.
Dodatne informacije
Težina | 1 kg |
---|---|
Dimenzije | 40 cm |