Akcija!

Stalnorađajuća jagoda, mesečarka, Irma

1,000 RSD

Stalnorađajuća jagoda, mesečarka.
10 kontejnerskih živića jagode.
Stalnorađajuća jagoda se odlikuje rodom od leta do prvih jesenjih mrazeva. Pogodna je za okućnice, saksije i sl. Ne spada u red visoko produktivnih sorti.

  • 2 na zalihama

Opis

Pored sorti jagoda koje donose rod u proleće nakon zimskog mirovanja, postoje i sorte koje donose rod tokom cele vegetacije. Te sorte se nazivaju stalnorađajuće ili remontantne sorte. Razvoj rodnih pupoljaka kod tih sorti počinje tek u uslovima dužine dana od preko 14 časova, te one cvetaju i donose rod u toku proleća, leta i jeseni.

Stalnorađajuće sorte jagoda bi komercijalno trebalo gajiti u brdsko-planinskom području naše zemlje, jer će tamo dati najbolje rezultate. Naravno, ukoliko ih gajimo amaterski, na okućnicama, baštama ili čak u saksijama na terasama, možemo ih saditi nevezano za region.

Glavni ograničavajući faktor gajenja ovih sorti su visoke temperature u toku leta. Bez obzira na to što je dužina dana tada velika, odnosno odgovarajuća, visoke temperature sprečavaju formiranje rodnih pupoljaka pa nam u tim uslovima stalnorađajuće sorte ne cvetaju i ne plodonose, a ako se cvetanje i desi, zametnuti plodovi su sitni i neugledni. Zato se preporučuje gajenje u brdsko-planinskim regionima gde su temperature leti niže, a najkvalitetniji i najveći rod svakako treba očekivati na proleće i u jesen. Pored ovog problema, na našem tržištu je i teško doći do sadnog materijala ovih sorti. Ovde iznosimo opis nekoliko stalnorađajućih sorti koje mogu biti interesantne za gajenje u našoj zemlji.

Jagoda je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). U plodu se nalazi oko 60 % vode,  može biti i do 12 % šećera kao i vitamina C od 24 – 97 mg %. Cveta više puta u godini i služe kao biljke indikatori za ispitivanje virusa.

Agroekološki uslovi za gajenje jagode

Temperatura

Jagoda izmrzava na temperaturi od -15 °C do -18 °C. Ako nema snežnog pokrivača, naročito pri kraju zimskog perioda kada otopli, strada i na -5 °C do -7 °C. Cvet jagode izmrzava na -2 °C. Tokom vegetacije najbujniji porast je pri temperaturama od 20 – 24 °C (optimum 23 °C).

Voda

Usled nedostatka vlage u zemljištu, korenov sistem se nedovoljno razvija u površinskom delu zemljišta; ne formiraju se stoloni na stablu, usled čega se smanjuje bujnost i rodnost, a plodovi su sitni i neupotrebljivi. S obzirom da se jagoda sadi u vrlo gustom sklopu i ima veliku lisnu masu, preporučena vlažnost zemljišta je 75 – 80 % PVK. Biljkama je potrebno navodnjavanje početkom cvetanja, tokom zrenja i po završetku svih berbi.

Zemljište

Za proizvodnji jagode najbolja su peskovito-ilovasta zemljišta i zemljišta bogata organskim materijema (humusom). Zemljišta moraju biti dovoljno duboka i drenirana. Najpovoljnija kiselost je od pH 4,6 – 6,4. Loše predkulture za jagodu su grašak, paradajz, beli krompir, repa i kukuruz jer sve kao i useve napadaju iste štetočine.

Izbor položaja za podizanje zasada jagode

Za jagodu su najpovoljniji oni položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni položaji, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi jer je na njima omogućeno ranije sazrevanje ploda za oko 10 dana u odnosu na severne položaje. Severne i istočne položaje treba korisititi za srednje stasne, a severne i ravničarske površine za kasne sorte jer one obično kasnije cvetaju i nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.

Priprema zemljišta za sadnju jagode

Zemljištu se mora popraviti struktura, uništiti korovi, rigoluje se na dubinu od 30 cm i na kraju ravna. Pre rigolovanja, ako je zemljište nedovoljno plodno, dodaje se oko 15 – 20 t/ha stajskog đubriva. Ako je zemljište siromašno humusom potrebno je uneti 30-40 t/ha stajskog đubriva ili se  u prethodne dve godine gaje i zaoravaju biljke za zelenišno đubrenje. Pri đubrenju organskim đubrivima, dodajemo 300 – 600 kg NPK 5:20:30.

 

 

Call Now ButtonPozovite nas!