Akcija!

Stalnorađajuća jagoda, mesečarka, Irma

1,200 RSD 1,000 RSD

Stalnorađajuća jagoda, mesečarka.
10 kontejnerskih živića jagode.
Stalnorađajuća jagoda se odlikuje rodom od leta do prvih jesenjih mrazeva. Pogodna je za okućnice, saksije i sl. Ne spada u red visoko produktivnih sorti.

  • 3 na zalihama

Opis

Pored sorti jagoda koje donose rod u proleće nakon zimskog mirovanja, postoje i sorte koje donose rod tokom cele vegetacije. Te sorte se nazivaju stalnorađajuće ili remontantne sorte. Razvoj rodnih pupoljaka kod tih sorti počinje tek u uslovima dužine dana od preko 14 časova, te one cvetaju i donose rod u toku proleća, leta i jeseni.

Stalnorađajuće sorte jagoda bi komercijalno trebalo gajiti u brdsko-planinskom području naše zemlje, jer će tamo dati najbolje rezultate. Naravno, ukoliko ih gajimo amaterski, na okućnicama, baštama ili čak u saksijama na terasama, možemo ih saditi nevezano za region.

Glavni ograničavajući faktor gajenja ovih sorti su visoke temperature u toku leta. Bez obzira na to što je dužina dana tada velika, odnosno odgovarajuća, visoke temperature sprečavaju formiranje rodnih pupoljaka pa nam u tim uslovima stalnorađajuće sorte ne cvetaju i ne plodonose, a ako se cvetanje i desi, zametnuti plodovi su sitni i neugledni. Zato se preporučuje gajenje u brdsko-planinskim regionima gde su temperature leti niže, a najkvalitetniji i najveći rod svakako treba očekivati na proleće i u jesen. Pored ovog problema, na našem tržištu je i teško doći do sadnog materijala ovih sorti. Ovde iznosimo opis nekoliko stalnorađajućih sorti koje mogu biti interesantne za gajenje u našoj zemlji.

Jagoda je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). U plodu se nalazi oko 60 % vode,  može biti i do 12 % šećera kao i vitamina C od 24 – 97 mg %. Cveta više puta u godini i služe kao biljke indikatori za ispitivanje virusa.

Agroekološki uslovi za gajenje jagode

Temperatura

Jagoda izmrzava na temperaturi od -15 °C do -18 °C. Ako nema snežnog pokrivača, naročito pri kraju zimskog perioda kada otopli, strada i na -5 °C do -7 °C. Cvet jagode izmrzava na -2 °C. Tokom vegetacije najbujniji porast je pri temperaturama od 20 – 24 °C (optimum 23 °C).

Voda

Usled nedostatka vlage u zemljištu, korenov sistem se nedovoljno razvija u površinskom delu zemljišta; ne formiraju se stoloni na stablu, usled čega se smanjuje bujnost i rodnost, a plodovi su sitni i neupotrebljivi. S obzirom da se jagoda sadi u vrlo gustom sklopu i ima veliku lisnu masu, preporučena vlažnost zemljišta je 75 – 80 % PVK. Biljkama je potrebno navodnjavanje početkom cvetanja, tokom zrenja i po završetku svih berbi.

Zemljište

Za proizvodnji jagode najbolja su peskovito-ilovasta zemljišta i zemljišta bogata organskim materijema (humusom). Zemljišta moraju biti dovoljno duboka i drenirana. Najpovoljnija kiselost je od pH 4,6 – 6,4. Loše predkulture za jagodu su grašak, paradajz, beli krompir, repa i kukuruz jer sve kao i useve napadaju iste štetočine.

Izbor položaja za podizanje zasada jagode

Za jagodu su najpovoljniji oni položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni položaji, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi jer je na njima omogućeno ranije sazrevanje ploda za oko 10 dana u odnosu na severne položaje. Severne i istočne položaje treba korisititi za srednje stasne, a severne i ravničarske površine za kasne sorte jer one obično kasnije cvetaju i nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.

Priprema zemljišta za sadnju jagode

Zemljištu se mora popraviti struktura, uništiti korovi, rigoluje se na dubinu od 30 cm i na kraju ravna. Pre rigolovanja, ako je zemljište nedovoljno plodno, dodaje se oko 15 – 20 t/ha stajskog đubriva. Ako je zemljište siromašno humusom potrebno je uneti 30-40 t/ha stajskog đubriva ili se  u prethodne dve godine gaje i zaoravaju biljke za zelenišno đubrenje. Pri đubrenju organskim đubrivima, dodajemo 300 – 600 kg NPK 5:20:30.

 

 

Call Now ButtonPozovite nas!