Stubasta višnja sadnica

Opis

Višnja ima manju krošnju od trešnje i uglavnom raste kao žbunoliko stablo. Puno se proizvodi sorta oblačinska višnja pogodna za industrijsku preradu.  Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku. Plod višnje je svetlocrvene ili tamnocrvene boje, slatkog ili kiselkastog ukusa. Spada u rano voće, koje se manje jede u svežem stanju, a više se industrijski prerađuje (sokovi, džemovi, rakija, vino, prelivi za konditorske proizvode, kompot itd.).

Agroekološki uslovi za gajenje višnje

Temperatura

U vreme dubokog zimskog mirovanja višnja može podneti i -35 °C. U fazi početka vegetacije ona je posebno osetljiva na niske tem­perature. U toj fenofazi, uz niske noćne temperature dolazi do izmrzavanja debla (zbog naglog jutarnjeg zagrevanja kore) u obliku pucanja kore. Najosetljivija je 3 – 4 nedelje pre cvetanja i u cvetanju. U toj fenofazi nastaju znatne štete ako temperature padnu na -2,2 °C do -2,7 °C. Za razliku od drugih voćnih vrsta, višnja je otpor­nija prema visokim temperaturama, pa nema šteta kad temperature prelaze i 30 °C.

Voda

Donja granica za gajenje višnje je 650 mm padavina godišnje. Tamo gde nema dovoljno padavina pristupa se navodnjavanju.

Zemljište

Višnji najviše odgovaraju pro­pusna, topla i duboka zemljišta (peskovite ilovače kao i ilovasta i ilovasto glinasta zemljišta). Teža zemljišta višnja teže podnosi, pa je na takvim zemljištima obvezatna drenaža.

Priprema zemljišta za sadnju

Pre dubokog oranja (rigolovanja) potrebno je krčiti ostatke zaostalog šiblja ili drveća i zaravnati male ili veće depresije na parceli. Meliorativna đubrenje obuhvata dodavanje fosfora i kalijuma, delom pre rigolovanja, a delom pod tanjiraču. Budući da se koren višnje nalazi do 60 cm du­bine, rigolovanje zemljišta mora se obaviti najmanje do te dubine. Rigolovanje je najbolje obavljati onda kad je zemljište potpuno suvo, a to je uglavnom u julu i avgustu. Pre sadnje, i to jesenje, potrebno je poravnati i usitniti zemljište. To je vrlo važno jer je za uspešnu sadnju potrebna rastresita zemlja. Iskolče se redovi i sadna mesta na razmaku 5 x 4 m. Za sadnju dolaze u obzir samo prvorazredne jednogodišnje sadnice višnje sa snažno razvijenim nadzemnim delom (s prevremenim izdancima) kao i dobro raz­vijenim korenovim sistemom.

Izbor sadnog materijala

Pre sadnje, sadnice se pregledaju i odvoje se one koje su oštećene. Koren se osveži rezom. Tako pripremljene sadnice stoje nekoliko sati pre sadnje u smesi vode, ilovače i goveđeg stajnjaka. Ta gusta smesa uhvati se na korenje, omogućuje njegovo bubrenje, a ujedno je i početna hrana sadnici.

Izbor podloga

Višnja se na težim zemljištima gaji na generativnim podlogama, i to na sejanacu divlje trešnje, vrapčare (Prunus avium). Na lakšim peskovitim zemljištima, u kontinentalnoj RH i na suvim zemljištima u Dalmaciji, višnja se gaji na sejanacu magrive (Prunus mahaleb). Divlja trešnja kao podloga zastupljenija je od magrive. Ta podloga se mnogo lakše može prilagoditi lošijim uslovima zemljišta i klime.

Izvor. Agroklub