Još kod starih rimljana reč fikus je značila smokva. Poznato je oko 1000 vrsta fikusa i među njima ima dosta vrlo cenjenog sobnog bilja ali takođe i ogromnih grmova.
Svim fikusima, posebno velikolisnim treba više vremena za prilagođavanje na sobne uslove. Zato ih ne smemo premeštati niti okretati. Traže svetao prostor i to sa svih strana.
Ako se teški listovi zbog greške u odgajanju (promaja, niska temperatura, suša) obese, neće se više dići u prvobitni položaj osim ako se ne podupru.

Svi fikusi zimi traže kraći odmor. Idealna temperatura u tom periodu im je od 10 do 15 stepeni Celzijusa. Na ovaj odmor privikavamo ih postepeno. Ako imaju premalo vlage, listovi će se poviti.

Preko leta im treba dosta ustajale vode i traže veliku vlažnost vazduha, pa ih moramo prskati. Naravno u svemu tome ne treba preterivati. Zbog viška vlage listovi dobijaju crne mrlje i otpadaju.
Sa listova je najbolje vlažnom krpom brisati prašinu.
Zemlja koja im odgovara je kombinacija baštenske, ilovače, malo peska i komadića uglja. Naravno, možete kupiti i gotovu smešu u specijalizovanim radnjama.

Biljke presađujemo samo kad moramo, znači kad pukne saksija ili kad korenje počinje da izdiže biljku iz saksije.

Fikusi traže mnogo đubriva u vreme vegetacije zato ih svake sedmice zalivajte tečnim đubrivima (0,2-0,3%) koje možete naći u apotekama. Ako fikusima obezbedimo potrebnu temperaturu obično su zdravi. Niske ili previsoke temperature posebno zimi izazivaju trajno opuštanje listova pogotovo ako ima jako malo svetlosti. Obolele listove moramo otkinuti i spaliti.
Na uveženim biljkama često se mogu naći štetni insekti. Najčešći je crveni pauk. On se najčešće nalazi na glavnoj žili a uništava se galecronom, keltanom ili nekih njihovim paralelama.

Cena je za kupovinu u rasadniku, dostava se dodatno naplaćuje.