Peršun domaći lišćar

Opis

Peršun se u narodnoj medicini koristi protiv groznice, bolesti bubrega, oboljenja mokraćnih puteva, dijabetesa i raznih ujeda. Cela biljka je upotrebljiva, list koren i seme. Peršun je jedna od najzastupljenijih začinskih biljaka zbog prijatnog mirisa i lepe zelene boje koja svakom jelu daje poseban vizuelni izgled. Zbog prisustva apiola i miristicina peršun je dobar spazmolitik. Sadi se tokom poleća i leta direktno u zemljište i u saksijama.

Stara evropska sorta peršuna koju su naši preci već odavno sadili. Formira velika aromatična lišća koja se seku celo leto u kasnoj jeseni. Seje se u 2-3 vrste i treba voditi računa da se setvena površina ne isuši. Dobro je zasaditi ga uz: crni luk, beli luk, paradajz, rotkvicu ali ne i salatu. Nije zahtevan. Takođe se uzgaja u dekorativnim loncima. Koristimo sveže listove, zamrzavamo ih za zimu.

Peršun otvara apetit, pospešuje varenje, smanjuje nadimanje i grčeve u crevima. Povoljno deluje na cirkulaciju krvi, pa se preporučuje srčanim bolesnicima. Upotrebljava se i u kozmetici i proizvodnji mirisa. Od eteričnih ulja najviše je zastupljen apiol, zatim sedanolid, limonen, selinen i drugi. Čaj od peršina pospešuje rad bubrega i jetre i pomaže pri izlučivanju kamenca. Listovi su mu bogati vitaminom C. Sveži list peršina ukras je mnogim jelima, a dodaje se pri kuvanju na kraju pripreme da što manje izgubi od mirisa, arome i ostalih korisnih sastojaka.

Postepeno se skidaju spoljni listovi rozete, a iz vegetacionog vrha se stalno oblikuje novo lišće. Kultivari peršina lisnatog mogu biti glatkih ili kovrdžavih liski. Poželjan je uspravan rast, čvrstih peteljki, da se lakše slaže u vezice. Za preradu se više traže kultivari kovrdžavih liski jer imaju povoljniji odnos liski prema peteljkama (>50%), što je poželjno za sušenje, a zamrznuti listovi tih kultivara lakše se pakuju. Za ove je kultivare važno svojstvo da se nakon košenja ili berbe brzo regenerišu.

Od lisnatih sorti peršina s jednostavnim listovima najraširenija je sorta Domaći liščar. Oblikuje jako razvijenu lisnu rozetu s izrazito puno listova. Listovi su glatki i izrazito aromatični, a koren uglavnom račvast i slabo razvijen. Od sorta s naboranim, kovrdžavim listovima najčešće se gaji sorta Non-plus-ultra. Listovi su atraktivnog izgleda i služe ponajviše za dekoraciju različitih jela.

Ne sme se sejati na istu površinu najmanje 4 godine. Može biti pretkultura nekom ozimom povrću (beli luk, salata, spanać). Zahteva 3 – 4 navodnjavanja sa po 20 – 30 mm, a u mediteranskom području i više.

Češće se seje na gredice 4 – 5 redova na razmak 20 – 25 cm, a za jesenju potrošnju i skladištenje može se sejati i na ravne površine u redove (45 cm) ili trake (45+7 cm), u zavisnosti od mehanizacije za vađenje i preciznosti sejalice. Poželjan razmak biljaka u redu iznosi od 3 do 5 cm, a količina semena 7 – 10 kg/ha. Može se uzgajati i u lončanicama za prodaju kao ukras ili svež prilog jelima.

Budući da je prioritet lišće, pri gajenju troši se i više azota. Peršun lisnati, koji se kosi 2 do 3 puta, nakon svakog otkosa prihranjuje se sa 30 – 50 kg azota. Gaji se na manjim površinama, obire se ručno, tako da se otkidaju spoljni listovi rozete. Tako se može postići najveći prinosi. Peršun listaš namenjen preradi, sušenju ili zamrzavanju, kosi se kombajnom za spanać i odmah transporterom utovara u vozilo koje se kreće uz kosilicu. Prosečnan prinos iznosi oko 45 t/ha sveže mase lišća, a od toga su liske 27,10 t/ha.