Karanfil Šabo

Opis

Šabo karanfil karakterisitčan za gajenje u lejama. Raznovrsnih krupnih cvetova koristi se za pravljenje raznih cvetnih aranžmana.

Karanfil (lat. Dianthus caryophyllus) zeljasta biljka sa preko 300 vrsta neobičnih boja od kojih svaka ima simboličko značenje, a pripada porodici Caryophyllaceae. Vrlo rasprostranjena, ova biljka plitko raste i lako se gaji, ali su ipak potrebni određeni parametri .

Bogate teksture cvetova i boja, karanfil je postao nezamenljiv cvet za skoro svaku priliku. Zeljaste stabljike do maksimalne visine 80 cm sa listovima koji su linearni i lancetastog oblika ova biljku karakteriše jedna posebna graciozna nota koju prepoznajemo bez mnogo razmišljanja kao divan poklon ili kao divno sobno bilje.

Treba obratiti pažnju da je koren ove biljke plitak da je razgranat i da je pre svega vlaknast, a najviše je zastupljen u Evropi i Aziji. Ova izuzeno zahvalna biljka može biti i višegodišnja i jednogodišnja. Jedna mala digresija, da je takozvani “osmomartovski karanfil” uglavnom dvogodišnja biljka.

Uzgoj karanfila

Za uzgoj karanfila pre svega treba napomenuti da se karanfil seje u rano proleće, a na leto se sadi u bašti. Za karanfil je neobično važna temperatura i da bi karanfil pravilno rastao i razvijao se temperatura ne sme da bude previsoka ni preniska, kratak opis tačnih temperatura daće vam priliku da biljku gajite na pravi način.

Plodored

Karanfil voli određene podloge za svoj rast, pa s tim shodno, biljne vrste koje vole iste takve podloge mogu se saditi s njim, a to su prženica, kokoitć i zvjezdan. Inače veoma se dobro uklapa i sa ružom puzavicom.

A za razvitak boje i mirisa u svojoj bašti kombinujte ga sa mediteranskim biljem kao šta su žalfija, origano, ruzmarin, lavanda i menta.

Od cveća sadite ih uz mak, pelargonije, petunije i maćuhice.

Zalivanje

Kao i kod svake zeljaste biljke treba biti oprezan sa zalivanjem. Karanfil treba zalivati na svaka 2 dana. Takođe ne smemo dozvoliti da bude previše vode jer koren može istrunuti, a biljka uvenuti.

Đubrenje

Đubrivo kojim pospešujemo rast i uzgoj karanfila treba da ima sve potrebne fosfate, sulfate, kiseonik i sve ono što treba jednoj biljci da lepo i pravilno raste. Različita su uputsva za đubrenje ove biljke, ali najbolji način da đubrenje ima svoj pravilan efekat jeste da na svakih 6 – 8 nedelja nanosimo đubrivo, a s vremena na vreme ubacujemo i tečno gnojivo koje ima odloženo ispuštanje minerala u zemlju. Tako će biljka ravnomerno dobijati potrebne hranljive sastojke i biće joj obezbeđen pravilan i uspešan rast.

Razmnožavanje

Karanfil se lako razmnožava sejanjem, ali neobično važno je napomenuti da se seme mora prekriti supstratom da bi seme pre proklijalo.

Razmnožavanje reznicama

Reznice se odvajaju tokom leta, a najbolji meseci za uzimanje reznica su avgust i septembar.
Odabir listova za reznicu od 4 do 5 listova uključuje odvajanje od matične biljke posle čega se utačinju u podloge – prva koja je preporučena kao oštri pesak, a druga preporučena podloga je kompost. Pri tome treba paziti da su listovi čisti i da nemaju tragove podloge po sebi. Potom se prekrivaju plastičnom vrećicom. Reznice treba ožiliti za dve to tri nedeljie, a kasnije ih pojedinačno presađivati u posude u razmaku od 7 cm.

Razmnožavanje grebničarenjem

Razmnožavanje grebničarenjem je postupak koji karakteriše postavljanje dela biljke na dubinu od 7 cm tako da treba paziti da podloga bude sastavljena od mokrog komposta i vrlo je važno da kod ovog razmnožavanja podloga bude adekvatna. Grebničarenje je postupak koji je vrlo zavisan od kompozicije, same podloge i od toga da na završetku ovog postupka moramo imati u vidu da kad se grebnice ukorene presađujemo ih od matične biljke na otvoreno mesto gde će da cvetaju sledeće godine.

Presađivanje

Presađivanje biljke se vrši u proleće pri tome treba paziti da zemlja bude rashladjena i prethodno obogaćena đubrivom koja odloženo oslobađa sulfate i fosfate. Time ćemo biljci dati dovoljno vremena da kada bude presađena da se lepo razvije.

Pomlađivanje

Pomlađivanje se vrši u jesen deljenjem korena biljke tako što se koren podeli na par delova, zavisno od veličine korena. Treba se podmlađivati redovno zato što je karanfil višegodišnja biljka.

Zemljište

Osnova dobrog kvalitetnog zemljišta za uzgoj karanfila je da mora biti dobro preorano Ph vrednosti 5,5 – 6,5. Zašto je to bitno? Zato što karanfil voli peskovisto i zemljište sa kompozicijom ilovače. A upravo Ph vrednost ovog zemljišta je u ovoj razmeri. Za poboljšanje kvaliteta i prozračnosti zemljišta važno je dodati organsku smesu.

Takođe je za uzgoj svake biljke uvek najbitnija podloga i upravo se tu krije tajna dobrog uzgoja karanfila. Karanfil je zahvalna biljka za uzgoj, ali uvek obratite pažnju pre svega na podlogu jer kvalitetna podloga obogaćena đubrivom, dobro preorana i sa dobrim koeficijentom Ph vrednosti daje vašoj biljci mogućnost za nesmetan rast i razvoj.

Klima

Karanfil voli sunčane intervale ali nikako direktno sunce, ono kod njega može izazvati opekotine na listovima što je izuzetno važno napomenuti kada govorimo o klimatskim uslovima u kojima se uzgaja karanfil. Optimalna temperatura za razvoj karanfila je otprilike oko 15°C, prozračna i sa većim sunčevim intervalima. Naravno, treba napomenuti da karanfil nikako ne trpi niske temperature tako da temperatura od -2°C može potpuno uništiti biljku.

Visoke temperature takođe nepovoljno utiču na razvijanje biljke i na otvaranje čašice što predstavlja izuzetan problem kasnije prilikom sortiranja i pripremanja cveća za prodaju. Pomenućemo još da je stabljika karanfila osetljiva na vetar i da duži sunčani dan pospešuje cvetanje, a kraći sunčani dan ga skraćuje.

Sadnja karanfila

Kada sadite karanfil pazite na razmak prilikom sadnje jer previše zgusnuta biljka ili previše razmaknuta biljka može uticati kako na kvalitet sadnje tako i na kvalitet berbe.

Vreme sadnje

Sadnja se najčešće obavlja u januaru i junu, a može i tokom cele godine, sve zavisi od vrste i podvrste karanfila. Osim što treba obratiti pažnju na vreme sadnje treba reći da sadnja karanfila u lejama treba da ima određene proporcije, ali navešćemo “osmomartovsku” proporciju pošto je karanfil osmomartovksa biljka, dakle karanfil se u “osmomartovskoj” proporciji sadi po 58 komada u metru kvadratnom.

Sadnja iz semena

Sadnju iz semena možemo obavljati u martu, ali i u jesen, samo treba obratiti pažnju da podloga bude obogaćena supstratom. Ovim se potvrđuje ono što smo rekli u prethodnom delu teksta, da je podloga izuzetno važna za svaku biljku pa tako i za karanfil i naravno određena temperatura kao i obogaćivanje zemljišta supstratima.

Sadnja sadnice

Kada govorimo o sadnji karanfila kao sadnice neophodno je napomenuti da je karanfil zahvalna sadnica, ali se neprestano mora držati fokus na odgovarajućoj podlozi, odgovarajućoj temperaturi i na razmaku sađenja biljke koji je neverovatno važan i treba ga maksimalno poštovati. Karanfl može da se sadi i u vrećama što daje priliku da se njime bavimo na više različitih načina. Pri tome karakteristično za vreće je da se u njima ne razvija korov.

Uzgoj u bašti

Ima razlike kada govorimo o uzgajanju, moramo napomenuti, što je i logično, da ima razlike da li se karanfil gaji u bašti, u kući, u lejama ili u vrećama. Pristup je različit i karakterisitičan za svaki način gajenja. U bašti se karanfil uzgaja uz poštovanje procedure koji je karakterističan za ovu biljku. U prethodnom delu teksta smo govorili u podlozi da zemlja mora biti dobro preorana i govorili smo o Ph vrednosti podloge. Treba napomenuti da se u bašti karanfil uzgaja iz semena. Treba očekivati da za otprilike 120 – 130 dana, ukoliko je klima blaga, dobijemo mogućnost za presađivanje sadnica. I naravno, treba obratiti pažnju na sve gore navedene uslove koji su bitni za uzgoj ove biljke.

Uzgoj u plasteniku

Kada govorimo o plasteniku moramo pre svega znati šta je plastenik. Veći deo ljudi plastenik doživljava kao zaštitu biljaka od kiše, snega ili drugih vremenskih uslova. Međutim, plastenik je pre svega zaštićena i unitarna eko sredina opremljena pre svega dobrim sistemom navodnjavanja, određenim sistemom ventilacije kao i mogućnošću za regulacijom temperature kako bi biljke imale najidealnije uslove da u različita godišnja doba imaju svoj pun rast. To je slučaj i sa karanfilom. Za karanfil je najvažnije da plastenik bude dobro orijentisan zato što je karanfilu izuzetno potrebna svetlost.

Posebnu pažnju treba obratiti na ventilaciju, gde ventialtori uvlačeći vazduh spolja održavaju pravu vlažnost vazduha za uzgoj karanfila, bitno je i da ta vlažnost vazduha bude optimalna posebno za vreme letnjeg i sušnog perioda. Takođe treba obratiti pažnju i na temperaturu u palsteniku.

Uzgoj u saksijama

Karanfil je zahvalan za uzgoj u saksijama. Uzgaja se iz semena koje se pospe po površini zemlje koja se nalazi u drenažnoj saksiji. Lagano se utisne u zemlju, zalije se blago i naravno prekrije plastičnom folijom da bi dobio efekat staklene bašte. Uz ovakav lak proces gajenja karanfila u kući u saksijama svi možemo nesebično da uživamo u njegovoj lepoti već prve godine.

Održavanje i nega

Održavanje karanfila je izuzetno jednostavno, treba napomenuti, da bi karanfil drugi put cvetao treba ga obrezati posle prvog cvetanja. Za vreme zime smanjite zalivanje i trudite se da zemlja uvek bude obogaćena nekim mineralima i fosfatima.

Faza mirovanja

Faza mirovanja kod karanfila traje posle cvetanja, bez obzira što nema cveta, biljku i dalje treba tretirati na pravi način jer ona se tokom mirovanja takođe mora hraniti, štititi od vetra, zalivati, a u ekstremnijim uslovima prekrivati je malčem ukoliko je na otvorenom.

Održavanje zasada

Za održavanje zasada najvažnija je temperatura i činjenica da karanfil ne podnosi jako toplo vreme. Optimalna temperatura danju je do 20°C, a noću 12°C maksimalno. Bitno je i skraćivanje vrhova da se biljka ne bi razgranavala. Skraćivanje vrhova stručno se kaže pinciranje.

Proređivanje

Karanfil ne sme da bude zgusnuto zasađen i treba poštovati osnovne standarde zasađivanja, takođe ne sme ni da bude previše raširenog zasada jer onda je biljka osetljiva na sve spoljne uticaje, pogotovo vetar. Poštujte proceduru proređivanja i imaćete lepu i zdravu biljku. Ako je biljka gusto zasađena, ručno uklonite višak i korov.

Berba

Berba karanfila zavisi od toga kakva je tržišna namena za berbu. Treba obratiti pažnju da se berba obavlja ujutro i to tada kada je biljka na pola otvorila pupoljak. Važno je znati da je prvo rezanje najbolje. S tim da treba obratiti pažnju da biljka ne treba da se ošteti tokom rezanja i da se reže tamo gde je biljka najviše olistala odnosno gde su listovi najviše raspoređeni.

Sušenje

Sušenje kod ove biljke je vrlo važno zato što je njena primena rasprostranjena u kozmetičkoj industriji. Od ove biljke se koristi isključivo cvet koji se suši na određenoj temperaturi, pa se kasnije tako osušen melje i od njega se prave ulja koja se koriste najčešće u kozmetičkoj industriji.

Skladištenje

Gabarit kutije u koju se skladišti karanfil mora da bude prilagođen za ovu biljku mere su 120 x 50 x 30 cm u koju stane 32 veza karanfila.

Temperatura prilikom skladištenja u prvoj nedelji je 4°C, u drugoj nedelji je 2°C, a u intervalu od 28 dana mora da bude 0°C. Ovim biljka održava svoju svežinu kako cveta tako i stabljike. Obratite pažnju kod skladištenja obavezno i na vlažnost vazduha koja treba biti skoro 95%.

Bolesti

Bolesti kod karanfila su prouzrokovane raznim faktorima. Karanfil pre svega napadaju najčešće biljne vaši, crveni pauk ili nematode. Takođe bolesti mogu biti izazvane i nepravilnim zasađivanjem preteranom vlažnošću ili suvoćom vazduha, nemogućnosti pravilne ventilacije i nepravilnim sađenjem na tipskom zemljištu koje ne odgovara karanfilu ali ovo se sve najčešće dešava kada se karanfil gaji u zaštićenim sredinama.

Najčeće se kod karanfila dešava sledeće i na to treba obratiti pažnju:

Pegavost lista

Pegavost lista je bolest koja napada karanfil tačnije njegovo lišće ukoliko karanfil nema dovoljnu ventilaciju ili ukoliko je vazduh preterano suv, prepoznaćete ga na koncentričim krugovima na listu koji mogu dovesti do uvenuća lista . Preporuka je da se takvi listovi odstranjuju i da se nikako vodom ne posipaju listovi i da se ne ništa ne radi na vlažnim biljkama.

Bakterijsko sporo uvenuće

Uzrokuju bakterije koje čini da list se suši žuti, vene i najbolja preporuka kod ove bolesti je da uklonite zaražene biljke i tako sprečite da se bolest prenese na ostali zasad.

Botritis

Uzročnik botritisa je gljiva koja uzrokuje plesnjivi izgled biljke koji sam po sebi nanosi ogromnu štetu samoj biljci, a javlja se ukoliko je prevelika vlažnost vazduha, niža temperatura i loša cirkulacija vazduha oko same biljke. Savet, uklonite zaražene biljke i obratite pažnju na parametre temperature, vlažnosti vazduha i zalivanje jer previše vlage pri niskoj temperaturi po samim listovima biljke dovodi do ove bolesti.

Peronospora

Ukoliko primetite na listovima belkasto sive mrlje na donjoj strani lista i na krajevima lista u pitanju je peronospora, gljiva, koju možemo tretirati samo ukoliko ne radimo na vlažnim biljkama, uništimo zaraženu biljku i rotiramo biljke iz drugog rasada, tako ćemo osvežiti naš fond zasada i eleminisati ovu bolest.

Pepelnica

Karakteriše je pepeljasti izgled listova i blago uvijanje listova. List nema poznatu teksturu, čini se suvonjav i daje izgled koji sam po sebi ukazuje da je biljku napala neka bolest i zato se lako prepoznaje. Ponovo treba obratiti pažnju na ventilaciju same biljke, razmak prilikom zasada vlažnost i temperaturu vazduha.

Štetočine

Od štetočina karanfile najčešće napadaju biljne vaši, kupusna petlja, ciklamna grinja, tripsi i paukove grinje, a kako ih se rešiti, doznajte u nastavku.

Biljne vaši

Biljne evaši su najčeći uzročnik bolesti kod svih biljaka one su noćna mora svakog odgajivača biljaka. Ješne, uporne, lako i brzo preuzimaju biljku. Biljne vaši obično idu po donjoj strani lista i ostavljaju lepljiv trag koji privlači mrave, priroda se uvek dobro pobrinula za biljne vaši jer prirodni predatori kao što su bubamara i osa mogu spasiti vašu baštu. Ukoliko prirodnih predatora nema u dovoljnoj količini reagujte pesticidom.

Kupusna petlja

Kupusna petlja je crv karakterističnog izgleda jer ima belu prugu po sredini tela i njega možemo pre svega iskoreniti ručnim biranjem ukoliko ga primetimo ali bilo bi bolje da plutajućim redovima zaštitimo biljku unapred od polaganja jaja.

Ciklamna grinja

Ove grinje uništavaju biljku tako što iz nje isisavaju sok, biljka koju su napale ciklamne grinje prepoznajemo po tome što deluje nakrivljeno, nije vitalna i ove gljive mogu brzo uništiti biljku. Tretirajte je insekticidom, ali obilnijim zaprašivanjem.

Paukove grinje

To su grinje koje takođe isisavaju sok iz biljke mogu se videti golim okom i veličine su zrna bibera. Ukoliko je biljka zaražena i vidite da se na njoj nešto dešava, tretirajte je na svaka dva dana insekticidom i obezbediti biljci da faktori koju su doveli do grinja, a to su suvoća vazduha i neadekvatna vlažnost vazduha, budu promenjeni i biljka će vam bujati.

Tripsi

Ovaj insekt napada cvetne latice karanfila koji ima izgled kao sitne iglice crne ili sivkaste boje. Može da se prenosi i sa biljke na biljku i zbog toga je moramo sprečiti u korenu. Za ovu štetočinu važna je priprema, a to je pre svega otkloniti korov od biljke i između redova biljaka napraviti zaštitu od aluminijumske folije. Tako insekt neće moći da dođe do biljke i neće moći da se prenosi sa biljke na biljku.

Upotreba karanfila

Karanfil pre svega ima upotrebu u cvećarstvu kao izuzetno rentabilan ukrasni cvet koji ima svoju istorijsku konotaciju što se tiče praznika, nekada prvog maja, praznika rada ili osmog marta dana žena. Takođe ima upotrebu u cvetnim aranžmanima, raznim pejzažnim dizajinima i sve ono gde njegova boja, miris i tekstura može osvežiti prostore.

Kozmetika

Njegova upoteba u kozmetici je široko rasprostranjena i koristi se kao esencija za razne kozmetičke proizvode: ulja, pomade, mirise. Često se stavlja u šampone jer je pogodan za bilo koju vrstu kose, uključujući i lošu i teško oštećenu kosu. Uz dodatak ulja klinčića, preuzima njegova dejstva dodajući mu posebnu mirisnu notu zbog čega se često koristi kao mleko za telo.

Medicina

Sastojak određenih medikamenata koji su bazirani na biljnoj bazi često moze biti karnfil. Upotreba karanfila je širokog spektra i on je nezaobilazan sastojak u raznim granama kako kozmetičke tako i farmakoindustrije. U lekovima se ne koristi tako često, već je najzastupljeniji u izradi kozmetičkih preparata.

Kulinarstvo

Karanfil se u kulinarstvu koristi isključivo kao dekoracija.