Kamilica

Opis

Kamilica je jednogodišnja biljka iz porodice Glavočika (lat. Asteraceae), visine oko 30-60 cm, uspravne i razgranate stabljike.
Cvetovi su sakupljeni u glavičaste cvasti, u sredini žute boje, oivičeni belim jezičastim laticama. Cvetovi su prijatnog mirisa, pomalo gorkog i aromatičnog ukusa.
Samonikla je, raste uz puteve, na napuštenim zemljištima, livadama ili kako J. Pančić piše “raste gdešto po kamenitim sokacima i avlijama”, međutim i gaji se, kod nas posebno u Vojvodini, gde ima obilje slatina, zaslanjenih zemljišta kakva kamilica naročito preferira.
Pravu kamilicu razlikujemo od divljih varijanti (bele rade) po šupljini unutar cveta, ali i po prijatnom i intezivnom mirisu istih.
Seme se može sejati u jesen (oktobar) ili u proleće (februar-mart). Setva se obavlja vrlo plitko, nakon čega se izvodi pod obavezno agrotehnička mera valjanja kako bi se obezbedio bolji kontakt semena sa zemljištem i tako ubrzalo klijanje i nicanje.
Berba se uglavno obavlja krajem aprila, početkom maja, po suvom vremenu i bez vetra, žitnim kombajnima posebno prilagođenim za kamilicu ili specijalnim beračima kamilice.
Prinosi se kreću od 5.ooo do 7.000 kg/ha sirovog cveta.
Nakon berbe cvet kamilice se proseje i na taj način odstrani stabljika, zatim se obavezno veštački osuši u sušarama različitih tipova, pri čemu je važno da temperature sušenja ne prelaze 35°C sa ciljem da se sačuvaju eterična ulja u cvetu.
Osušeni cvetovi se skladište u prozračnim kutijama ili platnenim vrećama, kako bi kamilica mogla da diše i ne bi trebalo duže od godinu dana.
Pre 30-tak godina Jugoslavija je spadala u vrlo ozbiljne evropske proizvođače i izvoznike kamilice, ponajviše zbog kvaliteta eteričnog ulja.