Maslina Olea europaea

2,000 RSD

U ponudi sadnica masline u kontejneru, visine preko 100 cm.

Maslina spada u zimzelene biljke koja u prirodi moze da naraste od 3-10 metara i da dozivi ogromnu starost. Najniza preporučena temperatura za sadnice masline je -7`C. U nasem klimatskom podneblju preporučuje se sadnjia maslina u saksije,posude kako bi u zimskom peridu mogla da se skloni u zaštićen prostor.

Što se ostale nege masline tiče nije mnogo zahtevna oko zalivanja, umereno zalivanje, prihrana i voli osunčane i svetle polozaje.

  • 33 na zalihama

316

, ,

Opis

Maslina je zimzelena biljka koja može dostići visinu 3 – 13 m. Najveći svetski proizvođač maslina je Španija, a sledi Italija. Jedno stablo masline može dati 15 – 40 kg maslina, što odgovara 3 – 8 kg ulja.

Masline se ne koriste samo kako bi se iz njenih plodova moglo proizvesti maslinovo ulje već postoji puno sorti koje su namenjene konzumaciji. Za konzerviranje se koriste samo zdravi i mesnati plodovi kao i oni koji nisu oštečeni.

Ekološki uslovi za gajenje masline

Temperatura

Niska temperatura je najznačajniji činilac koji ograničava područje gajenja masline. Zato se una i gaji samo u primorskim krajevima. Srednja godišnja temperatura u zoni gajenja masline kreće se oko 15 – 20 °C. Apsolutna maksimalna temperatura može biti i do 40 °C bez štetnih posledica za maslinu ako je stablo dobro obezbeđeno vodom. Minimalna temperatura niža od -7 °C može prouzrokovati ozbiljne štete ako zahlađenje traje duže od 8 – 10 dana. U prak­si se preporučuje da se maslina ne širi na područja gde temperatura uobičajeno pada niže od -4 do -5 °C. Budući da maslina cveta nešto kasnije, slabiji rani prolećni mrazevi nisu tako opasni kao za druge kul­ture.

Vetrovi

Premda se kaže da je maslina relativno otporna prema vetrovima, potrebno je područja u kojima često duvaju jaki vetrovi ili izbegavati ili na njima podizati vetrozaštitne pojaseve. Ali, položaj za maslinu ipak treba biti provetren, što je vrlo važno tokom cvetanja.

Voda

Maslina je vrlo otporna prema suši. To je tačno samo kad se računa sa skromnim prinosima i neredovitim rađanjem. Masline se gotovo isključivo gaje bez navodnjavanja, pa tokom dugih sušnih leta maslina zavisi isključivo od rezervi vode u zemljištu. Budući da je kritično razdoblje masline prema vlazi avgust i septembar, kad plod intenzivno raste, zemljište sposobno da očuva vlagu za kao i letnje mesece omogućuje bolji rod i u sušnim godinama. Moguće padavine u ta dva meseca mogu značajno uticati na prinose. Za stabilne i visoke prinose, uglavnom stonih sorti, navodnjavanje je preko potrebno. Uobičajeno se smatra kako su vodni režimi u rasponu 300 – 500 mm kiše godišnje dovoljni za njen dobar rast i razvoj.

Zemljište

Zemljište za maslinu mora biti rastresito, da brzo može primiti vodu od obilne kiše, mora biti dubo­ko kao i imati dobar kapacitet za vodu, da u sebi može zadržati što više od primljene vode. Orjentaciono se kaže da sadržaj gline ne bi smeo biti veći od 60 % jer se inače ne razvija zdrav korenov sistem zbog ograničenog sadržaja kiseonika. Maslina je vrlo osetljiva pre­ma suvišku vode u zemljištu, pa su loše drenirana teška gli­nena, slabo propusna zemljišta i zemljišta s visokom podzemnom vodom potpuno nepodesna za gajenje masline. Nakon agromelioracija takva zemljišta mogu biti vrlo pogodna za maslinarsku proizvodnju. U nas je maslina na kršu neretko sađena u vrlo oskudnim, plitkim skeletnim zemljištima. U takvim uslovima priprema sadnog mesta krčenjem višestruko se vrati. Najprikladniji pH za maslinu je između 7 i 8. Što je manji volumen zemljišta na raspolaganju maslini, to je obezbeđenost zemljišta hranivima važnija. Dakle, maslina se najuspješnije može uzgajati na dubokim, dobro dreniranim peskovito-ilovastim i ilovastim zemljištima, neutralnim, humoznim i dobro obezbeđenim hranivima.

Izbor položaja za podizanje zasada

Maslina je tipična heliofilna biljka i zahteva direktnu sunčevu svetlost za svaki list. Može biti uzgajana na područjima koja se nalaze na 600 – 700 m nadmorske visine. Od svetske proizvodnje najveći deo beleži se u Sredozem­lju (području između 30° i 45° geografske širine). Klima je tu određena blagim i kišnim zimama, suvim i vrućim letom kao i kratkim prelaznim godišnjim dobima (proleće i jesen). Klima najvećeg dela susedne primor­ske Hrvatske pogodna je za komercijalnu proizvodnju masline.

Priprema zemljišta za sadnju

Prema sprovedenim istražnim radovima, ako planirani položaj odgovara zahtevima masline, čisti se i ravna teren a potom i rigoluje. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti detaljnom čišćenju zemljišta od ostataka prethodnog rastinja. Tokom jula i avgusta obavlja se obrada u dva sloja: prvo do dubine od 80 – 100 cm (korisno za oticanja vode), a potom sledi površinsko oranje na 30 cm dubine. Ono je potrebno i zbog zatrpavanja organskih đubriva. Sadnja maslina u našim uslovima obavlja se početkom proleća, zato se preporučuje priprems terena u leto, odnosno u jesen pret­hodne godine, a meliorativno đubrenje i duboko oranje krajem zime odnosno pre sadnje. Takva priprema zemljišta jedino je prihvatljiva za podizanja savremenih proizvodnih zasada masline.

Call Now ButtonPozovite nas!