Šumska jagoda – Regina (živić)

70 RSD

Stalnorađajuća šumska jagoda.
Izgled i ukus su identični šumskoj jagodi, ali je za razliku od obične otpornija i više rađa.
Brže se širi, može biti izložena i direktnom suncu.
Rađa od Aprila do prvog mraza. Ukoliko se gaji u zaštićenom prostoru, rađa i tokom zime.
Plodovi su veoma ukusni, mirišljavi i aromatični.
Zemljište treba da bude blago kiselo 5-6,5 PH (bolje je 7 PH nego PH 4), plodno, rastresito, propusno a kao pred usev najbolje su livada i detelina.
Nije preporučljivo saditi na parcelama gde je prethodni usev bio kropir, paprika, krastavac i malina jer su nosioci bolesti korenovog sistema.
  • 527 na zalihama

Opis

Stalnoradjajuca jagoda

Šumska jagoda je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena.

Stalnorađajuća šumska jagoda. Plodovi su veoma ukusni, mirišljavi i aromatični. stalnoradjajuca sumska jagoda regina

Proizvodi od šumske jagode su deficitarni kako na domaćem tako i na ino tržištu.

stalnoradjajuca jagoda

Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šumske jagode je Regina koja je poreklom sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavršavanju i sada predstavlja standard i osnovu u proizvodnji šumske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena u Španiji, Italiji, Poljskoj, Engleskoji Francuskoj ali isključivo kao sveža za lokalno tržište. Sadi se kao zelena kontejnerska sadnica počev od februara pa čak do novembra meseca. Spada u grupu stalnorađajućih jagoda i daje konstantne prinose čime omogućava višemesečne prihode proizvodjačima. Odlikuje se ranim početkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra tj. prvih većih mrazeva i snega. Zasađene tokom leta već nakon 30 dana počinju sa plodonošenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolesti ali i štetočine naročito na nadmorskim visinama preko 600 m pa zahteva minimum zaštite. Ove karakteristike omogućavaju da se lako gaji i da podnosi različite uslove gajenja ali i da se može odlično uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatko-nakiselog ukusa sa veoma izraženom mirisnom aromom. stalnoradjajuca jagoda regina
Karakteristike stalnorađajuće šumske jagode Regina čine je izuzetno perspektivnom voćnom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima.

Pogledajte još sorti jagoda:

Malina-jagoda *NOVO*

Jagoda – Senga Sengana (živić)

Stalnorađajuća jagoda, mesečarka, Irma

Ananas (bela) jagoda 5 kom.

Stalno­rađajuća jagoda, puzavica saksija

Agroekološki uslovi za gajenje jagode

Temperatura

Jagoda izmrzava na temperaturi od -15 °C do -18 °C. Ako nema snežnog pokrivača, naročito pri kraju zimskog perioda kada otopli, strada i na -5 °C do -7 °C. Cvet jagode izmrzava na -2 °C. Tokom vegetacije najbujniji porast je pri temperaturama od 20 – 24 °C (optimum 23 °C).

Voda

Usled nedostatka vlage u zemljištu, korenov sistem se nedovoljno razvija u površinskom delu zemljišta; ne formiraju se stoloni na stablu, usled čega se smanjuje bujnost i rodnost, a plodovi su sitni i neupotrebljivi. S obzirom da se jagoda sadi u vrlo gustom sklopu i ima veliku lisnu masu, preporučena vlažnost zemljišta je 75 – 80 % PVK. Biljkama je potrebno navodnjavanje početkom cvetanja, tokom zrenja i po završetku svih berbi.

Zemljište

Za proizvodnji jagode najbolja su peskovito-ilovasta zemljišta i zemljišta bogata organskim materijema (humusom). Zemljišta moraju biti dovoljno duboka i drenirana. Najpovoljnija kiselost je od pH 4,6 – 6,4. Loše predkulture za jagodu su grašak, paradajz, beli krompir, repa i kukuruz jer sve kao i useve napadaju iste štetočine.

Izbor položaja za podizanje zasada jagode

Za jagodu su najpovoljniji oni položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni položaji, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi jer je na njima omogućeno ranije sazrevanje ploda za oko 10 dana u odnosu na severne položaje. Severne i istočne položaje treba korisititi za srednje stasne, a severne i ravničarske površine za kasne sorte jer one obično kasnije cvetaju i nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.

Priprema zemljišta za sadnju jagode

Zemljištu se mora popraviti struktura, uništiti korovi, rigoluje se na dubinu od 30 cm i na kraju ravna. Pre rigolovanja, ako je zemljište nedovoljno plodno, dodaje se oko 15 – 20 t/ha stajskog đubriva. Ako je zemljište siromašno humusom potrebno je uneti 30-40 t/ha stajskog đubriva ili se  u prethodne dve godine gaje i zaoravaju biljke za zelenišno đubrenje. Pri đubrenju organskim đubrivima, dodajemo 300 – 600 kg NPK 5:20:30.

Sadni materijal jagode

Sadnice bi trebalo da budu sveže, zdrave s dobro razvijenim korenovim sistemom i sa najmanje 3 – 5 razvijenih listova. Pre sadnje, sadnicama se skraćuju žile i potapaju se u smesu zemlje i goveđeg stajnjaka ili u hormon za bolje ožiljavanje. Za letnju sadnju koriste se sadnice proizvedene u prethodnoj godini, a sade se u drugoj polovini jula.

 

 

Pozovite nas!
AlbanianBosnianBulgarianCroatianEnglishHungarianMacedonianSerbian